Radio uživo
Profesor na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, Vladislav Volarević, rangiran je među 0,05 odsto najboljih naučnika na svetu u oblasti matičnih ćelija, piše RTS. To je rezultat petogodišnjeg rada njega i njegovog tima.
Matične ćelije - lako se transformišu i mogu da se koriste u lečenju širokog spektra bolesti, čak i onih najtežih. Baš na tome već godinama radi profesor Vladislav Volarević sa timom istraživača na kragujevačkom Fakultetu medicinskih nauka. Njegovi naučni radovi citirani su više od 6.000 puta. Uloženi trud i rad su se isplatili, pa je, prema naučnoj bazi podataka Skolar Dži-Pi-Es, profesor Volarević među tri najbolja naučnika na svetu u oblasti mezenhimskih matičnih ćelija.
“To su ćelije koje imaju sposobnost da se same obnavljaju, ali imaju sposobnost da sekretuju, da luče veliki broj fakotra i na taj način one mogu da pojačaju imunski odgovor, kod nekih recimo bakterijskih ili virusnih stanja, a ono što je nama posebno bilo značajno da taj njihov sekretom koristimo u terapijske svrhe odnosno da probamo da sve one bolesti koje su inače štetne po organizam”, objašnjava prof. dr Vladislav Volarević, sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu. Nastavlja: “Dakle imunski posredovane, autoimuske bolesti, dakle dijabetes, ulcerozni kolitis, kronova bolest, zatim fulminantni hepatits sa visokom stopom smrtnošću probamo da lečimo”.
Zbog ovakvih uspeha, na kragujevačkom Fakultetu medicinskih nauka sve je više stranih studenata. Od ukupno 2.500 akademaca, trenutno je 300 iz zemalja širom sveta, koji nastavu slušaju i na engleskom jeziku.
Prof. dr Vladimir Jakovljević, dekan Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu ističe: “Više razloga je zbog čega oni dolaze ovde, prvi i osnovni razlog je zbog naših pozicija na svetskim listama. Druga stvar jeste nije manje neophodno, nije manje bitno i cena koja je manja nego svuda u regionu”.
Na ponos Univerziteta u Kragujevcu, ima još kolega profesora Volarevića, koji su među najboljima u svetu.
“Tu je naravno profesor Ivan Gutman, najcitiraniji srpski naučnik koji u celoj Srbiji, praktično u svim oblastima i on je takođe u 0,05 % na toj listi. Inače, postoji Stenfordova lista gde imamo nekoliko naših naučnika”, naglašava prof. dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu.
Nema sumnje da će oko 1.200 istraživača i profesora sa 12 fakulteta kragujevačkog Univerziteta nastaviti da nižu svetske uspehe i da prenose svoja znanja studentima, kojih je trenutno oko 20.000 na ovom Univerzitetu.
Izvor: RTS
