Radio uživo
Da li smo zaboravili duh prave Šumadije?
Jesmo, makar mi Kragujevčani koji smo navikli da jurimo, da nemamo vremena za druge i da tragamo za novim kapitalnim vrednostima zaboravljajući šta je pravi Šumadinac.
Svega desetak minuta automobilom potrebno je da odete do obližnjeg sela gde ćete osetiti duh prave Šumadije, a mi smo ovoga puta potrošili koji litar goriva više i otišli smo do kragujevačkog sela koje je jedno od najudaljenijih od samog centra grada.
Kamenica se nalazi na tromeđi opština Gornji Milanovac, Knić i Kragujevac, pripada Kragujevcu i dala je mnogo našem gradu, počev od nekih istorijskih podataka, pa do najpriznatijih privrednika ne samo našeg grada, koji su stasavali u tom selu.
Iako će statistički podaci reći da u selu živi preko 300 ljudi, istina je malo drugačija, to su nam i potvrdili meštani koji ističu da je svega oko 200 ljudi u selu, možda čak i manje i taj broj će se, nažalost, smanjivati.
Preporuka za izlet
Ako želite jednodnevni izlet, a da nije previše daleko od grada, preporuka za Kamenicu.
Selo koje je dobilo ime po reci koja je u slivu reke Gruže (zbog čega se selo ubraja i u sela gornje Gruže) je idealno mesto za skrivanje ne samo od onih hilti bušilica u rukama turskih državljana koje čujete od 7 ujutru, već i od Sunca.
Hladovina na svakom koraku, posebno kada idete uz reku, je nešto što ne smete propustiti. Kotlina koja vodi ka planini Rudnik, sa jedne strane četinari, sa druge listopadne šume, a pored puta je reka koja teče uvek istim kapacitetom. Na samo 30 km od Kragujevca.
Put do samog sela je solidan, ali je kasnije uz reku malo lošiji. Ipak, ne postoji auto koji neće doći do glavnog izletišta gde su se održavali i sabori u poslednjih par godina.
U neposrednoj blizini lokaliteta "Crkvine" gde možete videti ostatke crkve iz 15. veka nalazi se i izletište pored slapova reke Kamenice, drveni most i hladovina gde je, ubeđujemo vas, makar 10 stepeni hladnije nego li u centru grada. Zvuci koje vam priroda daruje i žubor ove reke su prilično jeftino gorivo za vožnju kroz nastavak napornog dana.
Ljudi
Šumadinci. Oni pravi.
Beše Vidovdan 2024. godine kada sam ih očekivao u crkvi, ali posle razočaranja kada sam video napuštenu prodavnicu i napuštenu ispostavu "Miloduha", kao i nikoga u selu do te crkve gde se bogosluženja vrše svega 7-8 puta godišnje, zaustavio sam se kada sam ugledao nešto nalik kiosku.
Bila je to mala prodavnica, pored nje trojica starije gospode.
"Hvala ti za to gospoda", reče najsmeliji od njih, ali kada sam rekao da sam novinar i da bih voleo da čujem kako žive, on se najviše ućutao.
Najstariji od njih, 75-godišnji Milovan Milić, je igrao sa otvorenim špilom, a gazda Ljuba je samo rekao:
"Eno tamo je frižider, uzmi slobodno šta želiš."
Milovan, vedrog duha na kojem bi mu pozavideo svaki 20-godišnjak, reče šta ga najviše nervira.
"Čoveče, imamo 200 ljudi i 40 neoženjenih. To nije dobro. Ne znam kako je po ostalim selima, ali kod nas je to baš loše. Evo ga jedan preko puta mene", zasmejavao je najstariji sve oko sebe.
"Šta će vam ovde, ne treba mnogo para za život. Imaš da jedeš, samo mora da se radi. Neće niko danas da radi, zato i odlaze iz sela. Mladi više vole grad", misli se Milovan.
Nakon priče o putevima u selu gde je Milovan najviše nahvalio put ka svojoj kući koja je na kilometar od gazda Ljubine kuće i prodavnice, oglasio se i sam gazda Ljuba.
"Ti samo hoćeš da te on vozi kući, čim hvališ tako svoj put."
Ima se šta čuti od ovog stanovništva i osetio sam dozu sreće jer sam se uopšte, totalno nenadano i nenajavljeno, odlučio da dođem u Kamenicu.
Ono što sam znao da će mi reći jeste ona sudbina većine šumadijskih sela, starenje stanovništva i patnja za ljudima, ali najprijatniji osećaj bio je onaj kada sam krenuo i rešio da povezem dedu Milovana.
"Ajde, Ljubo, hoću da kupim hleb. I ajde, ako će već da me vozi, da kupim mojoj ženi Andrijani sladoled, voli da jede. Onaj u čaši. Taman neće da se otopi dok dođem", rekao je deda Milovan.
Hladnoću zamrzivača sa sladoledima zameni osećaj toplote ljudske duše.
Ljubin muzej
Neočekivano, pozvao me je Ljuba.
"Hajde sa mnom, da ti nešto pokažem, kad si već pitao da li ovde ima nekog ko se bavi seoskim turizmom", reče mi on i ja odmah ukapirah.
Ljubiša Todorović je neko ko se već 5 godina bavi seoskim turizmom jer je uvideo potencijal ovog sela, a pored apartmana koje izdaje, tu je i mesto gde možete nešto popiti, kao i pomenuta prodavnica. Oduševljenje je nastalo kada sam video dela čuvenog Desimira Žižovića Buina, tvorca čuvenog stripa "Mirko i Slavko", koja krase ovo mesto.
Krase ga i antikviteti poput veoma stare harmonike, puške, pegle, globusa, knjiga...
Cena za jedno noćenje u apartmanu po krevetu je manja nego što biste platili kampovanje u nekom kamp odmaralištu. Zanimljivo, videh auto sa stranim tablicama, a Ljuba mi reče da su Slovaci trenutno na konaku i da su došli sinoć kasno, pa da opet planiraju u Kragujevac večeras. “Arsenal fest” ume da donese nešto lepo i našim selima.
Kamenica vam može ponuditi mnogo toga, od mirisa planine Rudnik, preko reke Kamenice sa svojim slapovima, brzacima i predivnim zvukom, arheoloških ostataka crkava odakle su najveći Srbi kretali u boj sa Turcima i ostalim neprijateljima, prelepih pejzaža i osvežavajućih letnjih temperatura, čak i škole jahanja i vinskog i seoskog turizma, pa sve do onog najboljeg što ovo selo ima, a to su - ljudi.
