Profesor bezbednosti saobraćaja za InfoKG: “Vozači autobusa u Kragujevcu ne znaju znak za zonu škole!”

Koliko se Kragujevac promenio u poslednjih 20-ak godina kada je reč o saobraćaju? Da li je i vama ranije za povratak sa posla bilo potrebno duplo manje vremena da se vratite kući? Zašto se, kada sednemo za volan, pretvaramo u likove koje je glumio legendarni Bole Stošić?

Na mnoga pitanja odgovore imaju u auto-školama, a jedan od onih koji se bori na sve načine da se isprave trenutne greške koliko je to moguće, jeste i Igor Ognjanović, profesor bezbednosti saobraćaja, instruktor u auto-školi "Zeleni signal". Već dvadesetak godina podučava nove generacije koje će upravljati vozilima kroz naš grad, a za početak smo ga pitali koliko je sada teže biti instruktor u odnosu na period njegovog početka rada pre tih 20-ak godina.

Grad nije projektovan za ovoliki broj automobila

"Moguće da je teže iz nekoliko razloga. Volja kandidata je prvi razlog. Deca imaju manje volje da uče da voze. Oni su većinom naterani od strane roditelja, to se jasno vidi na predavanjima, ne samo tokom praktične obuke. Druga stvar je infrastruktura. Gužva, haos po gradu. Ako upoređujemo grad, on nije projektovan za ovoliki broj automobila i to se jasno vidi. Fale bulevari. Kad odemo u grad koji je planski napravljen, onda ćemo da vidimo i široke ulice, i tri trake, pa i četiri. Pogledaj parking mesta, nemaš gde nepropisno da parkiraš. To je najveća tuga u Kragujevcu", počeo je Igor koji ima mnogo toga da kaže kada je reč o saobraćaju u Kragujevcu, a ima i mnogo predloga kako sve to rešiti.

Kragujevčani su dobri vozači

Smatra Igor da naši sugrađani voze veoma dobro, ako uporedimo sa ostalim gradovima, a posebno je napomenuo Jagodinu.

"U odnosu na ostale gradove, nismo loši. U Jagodini je, recimo, loša situacija sa vozačima. Mislim da nismo toliko dobri vozači u odnosu na Beograd, Niš i Novi Sad, tamo je brži saobraćaj i brže se nauče da voze malo agresivnije. Mislim i da su sada vozači bolji nego nekada. Sada imaju teorijsku obuku, nekada to nije bilo. Nakon 40 časova teorije, kreće se u praktičnu nastavu, odnosno vožnju. Ranije se upišeš u auto školu, nit' znaš znakove, niti pravila, sve se usput učilo. Ipak, bilo je manje saobraćaja, možda je to i moglo. Sada nema te varijante", rekao je Igor.

ALARM - vozači autobusa ne znaju znak za zonu škole!

Postoje i alarmantne stvari kada su u pitanju vozači u Kragujevcu i ne samo u našem gradu.

Na naše pitanje koliki je procenat iskusnih vozača koji bi položili vozački ispit i da li je taj procenat veći od 90%, naš sagovornik je odgovorio potvrdno. Pritom nam je ispričao i na kakvom nivou je neznanje onih vozača koji bi trebalo da imaju najviše znanja.

"Sto posto sam siguran. Možda bi 5% položilo na sreću. Pre koronavirusa sam održao seminar za 120 ljudi. U pitanju je bio seminar za vozače koji imaju vozačku dozvolu preko 15 godina. Malo nas je poremetila korona sa tim seminarom. Od tih 120 ljudi je 20 bilo sa C kategorijom, a 5-6 je bilo sa D kategorijom, bili su zaposleni u javnom prevozu kod nas, vozili su gradski autobus. Taj nivo neznanja, ja sam se sad naježio. Pet sati je trajao seminar, ja sam pet sati bio u šoku koliko nisu znali. Ne znaju znak za zonu škole, ne znaju brzinu u zoni škole, ne znaju znak za naselje. Da ne pričamo o prvenstvu prolaza na nekim atipičnim raskrsnicama", rekao je Igor.

Kako smanjiti gužvu?

Pored infrastrukturnih problema, koji su još problemi sa kojima se suočavamo u saobraćaju?

Igor smatra da postoji rešenje za smanjenje gužve.

"Gužva je najveći problem. Nemamo brze relacije. Ne vodimo polaznike baš stalno kroz gužvu jer bi se čas sveo na dva kruga oko opštine. Jeste ona najveći problem, ali nije problem na tom mestu gde se stvara gužva. Kako se gužva otklanja? Šire ulice, izmeštanje prepreka, to je svima jasno, ali se meri saobraćaj na nivou grada. Ako se stvara gužva kod crkve niz glavnu, možda nije problem kod tog semafora, nego je možda problem na Maloj vagi, a tu se napravi čep. Mora da se analizira na nivou celog grada. Imamo i problem sa neusklađenim semaforima", rekao je Igor.

Primer nebezbedne raskrsnice - tri udesa mesečno!

Kao veliki problem navodi i raskrsnice koje nisu bezbedne.

"Imamo i česte saobraćajne nezgode kod Uzora prilikom skretanja ka fakultetima. Uvek je kriv vozač, a u stvari je problem raskrsnice, klasične preglednosti. Ta raskrsnica bi morala da se sredi jer postoje tri sudara mesečno koja su identična. Evo sad da odemo da sedimo tamo sedam dana, isti sudar bismo videli", rekao je naš sagovornik.

I zaista, skretanja ulevo u Gušićevu i u ulicu Slobode znaju da budu ogroman problem početnicima, pa i iskusnim vozačima zbog smanjene preglednosti u određenim situacijama koje se neretko nameste.

Promena u Zakonu koja smanjuje bezbednost!

Igor nam donosi i priču o uklanjanju člana Zakona o bezbednosti saobraćaja, a kulminacija je nesrećan slučaj i smrt mlade Nikoline.

"Pešački prelaz koji ima više od dve trake po smeru je problem. To je crveni pešački prelaz kod ATD-a, tu jednom mesečno udaraju pešake. Potom, kod PMF-a pešački prelaz, prelaz kod velikog tržnog centra u Bulevaru Kraljice Marije gde je nastradala devojčica... To je ozbiljan problem za pešake, ne samo u Kragujevcu. Do nedavno je postojao član u Zakonu po kom je bilo obavezno da svaki pešački prelaz koji ima više od dve trake po smeru mora da bude obezbeđen semaforom. Jedini je pešački prelaz kod škole "Mome Stanojlović" bio semaforizovan. Potom su izbacili taj član", rekao je Ognjanović.

Da li ima i nejasnih raskrsnica u gradu?

"Ima nejasnih, recimo, kružni tok. Neka zabluda vlada da vozila u kružnom toku imaju prednost, ali kada podučimo malo bolje vozače, oni to shvate", rekao je Igor.

Prekršaj koji se redovno pravi u ulici Slobode

Viđate i vi svakog dana, baš kao i mi, da odnos vozača prema polaznicima u auto-školama nije najbolji i da ne dajemo primer kakav treba da dajemo.

"Na teorijskoj obuci govorimo kandidatima da sutradan, kada oni postanu vozači da se prema auto-školama i prema vozilima koja imaju "P" za početnika, ponašaju kao primer, sa više rezerve. Da im se ne pribijaju iza. Ajde to što sviraju, mi ih učimo da ne obraćaju pažnju na to, ali taj bes i to pribijanje i preticanje... Evo konkretan primer ozbiljnog prekršaja kada je u pitanju ponašanje vozača prema vozilima auto-škole je ulica Slobode, potez kod potoka. Postoji tu pešački prelaz. Pre tog pešačkog prelaza postoji puna linija i posle toga postoji puna linija nešto kratko. Nisam prošao na ispitu tim putem sa auto-školom da nas neko ne pretekne preko pune linije i preko pešačkog prelaza. Zato što je pravac, zato što oni tu vide da nema pešaka, nema nikog u susret. To je ozbiljan prekršaj, preticanje vozila koje se približava pešačkom prelazu ili staje. Samo malo više strpljenja. U ovo brzo vreme je verovatno nemoguće", smatra Igor.

Pauk ne radi posao kako treba

Igor smatra da "pauk" služba ne radi posao na najbolji način u Kragujevcu i da treba više da uklanja vozila koja ometaju bezbednost saobraćaja, a manje ona nepropisno parkirana koja ne ugrožavaju bezbednost jer, kako svi smatramo, nepropisnog parkiranja ima svuda oko nas.

"Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja oni moraju da nose vozila koja su nepropisno parkirana i koja ometaju bezbednost saobraćaja. Da li on nosi sva vozila koja ometaju bezbednost saobraćaja ili nosi vozila na koja se "pretplatio" i za koja zna da će da budu nepropisno parkirana? Imamo desetak mesta gde je zabranjeno parkiranje i pauk zna da svaki put kada dođe, tu će neko da stane. Vrti krug, podigne jednog i odnese, dok se vrati još jedan je tu stao i tako redom. Bez obzira na činjenicu da to vozilo uopšte ne smeta po bezbednost saobraćaja.”

Naveo je i konkretan primer.

"Sa druge strane, tamo gde smetaju, ne nose. Na raskrsnici kod gde se spajaju ulice Vojvode Putnika i Vojvode Mišića, postoje uvek parkirana dva vozila. Onde između ostrva i lokala. Je l' to parking? Naravno da nije, to je put za skretanje iz Vojvode Mišića u Vojvode Putnika. Ne samo da ti zaklanjaju preglednost, nego su stali i u traku preko koje se skreće. Pauk bi trebalo da sklanja vozila koja predstavljaju opasnost", rekao je Igor.

Kontejneri na parking mestu - Gušićeva ulica kao primer

Veliki problem je parking mesto, a kada ga ugledamo iz daleka obradujemo se kao malo dete. Ipak, sledi šok kada tu ugledamo kontejner.

"Imamo još jedan problem. Kontejneri na parking mestima. Prođi kroz Gušićevu. Prebroj koliko imaš kontejnera na parking mestu. Napravi istraživanje, slikaj. Nije to jedina ulica sa kontejnerima na parkingu. Kada bismo sklonili sve te kontejnere, dobili bismo jedan parking veličine parkinga kod robne kuće. Imamo garažu koja je projektovana da sa većim kolima ne možeš da se okreneš. Malo veći džip ne može da se okrene, tako je napravljen radijus", rekao je naš sagovornik.

I nakon njegovih reči, uradili smo domaći zadatak. Gušićeva ima 19 kontejnera koji su na parking mestu, ostalih 11 nisu.