Radio uživo
Odbornik Slađan Rakić, član Izvršnog odbora Saveza 90/Zelenih Srbije, odazvao se na poziv sugrađanke Marije Petković i posetio naselje Veliko Polje koje se nalazi na 6 kilometara od grada, a jedan njegov deo sa velikim brojem meštana u potpunosti odsečen od civilizacije.
Šta je uočeno na terenu i o čemu se razgovaralo sa meštanima, u nastavku pročitajte kroz saopštenje koje prenosimo u celosti:
U junu 2019. godine poplava je odnela most preko reke Lepenice u naselju Veliko Polje, jedini put koji je bio veza ovog dela naselja ka glavnom putu i autobuskim stajalištima sa jedne strane i put ka školi sa druge strane. Preko ovog mosta prolazili su kako bi otišli do crkve u Korićanima kojoj ovo naselje pripada. Nadležna služba obišla je teren nakon poplava, postavila znak da tuda više ne može da se prolazi i dala objašnjenje da tu po planu i ne treba da bude most jer ta ulica i ne postoji u zapisima grada. U pitanju je Brionska ulica koja i te kako postoji, ali je izgleda gradskoj vlasti lakše da otpišu sva ona mesta i ulice gde je potrebno nešto uraditi.
Do pre mesec dana deca koja idu u školu i radnici koji tuda moraju da prođu kada idu na posao prolazili su ovaj deo rečnog korita preskačući kamen po kamen. U suvom periodu to je i izvodljivo, kada padnu kiše ili reka zaledi samo najhrabriji se usude da prolaze ovuda. Deca su se i izvežbala, prvo prolaze kroz blatnjavu njivu i šipražje do korita reke, a potom kroz strmo korito spuštaju se do Lepenice kako bi je prešli i tako do škole. U suprotnom moraju pešačiti do visećeg mosta ka Malim Pčelicama kuda ne mogu da prođu automobili i da kruže jednu autobusku stanicu do škole koju inače vide iz svoje kuće. Meštanin, Dobrosav Raković navodi da je par puta i upao u reku vraćajući se noću sa posla, a da deca nose gumene čizme i još jedan par obuće kako bi se preobuli ispred škole.
Pre mesec dana meštani su se organizovali i sami improvizovali prelaz preko reke koji su napravili od drvenih dasaka koji im olakšava prelaz, ali je daleko od bezbednog.
Sa gornje strane naselja postoji jedini prilaz ovoj ulici koji vodi ispod nadvožnjaka čija visina nije dovoljna da tuda može proći vatrogasno vozilo u slučaju požara. Marija Petković navodi da je pre 3 meseca izbio manji požar u jednoj kući i da je vatrogasna ekipa reagovala malim vozilom, u slučaju većeg požara veliki vatrogasni kamion ne bi mogao da izađe na teren.
Godinama su meštani plaćali uredno sve komunalne usluge iako kamion za iznošenje otpada ovde nije ni dolazio već su se meštani sami snalazili. Tek od skoro, manji kamion koji može da prođe ispod nadvožnjaka dolazi i odnosi smeće, naravno refundaciju onoga što su uredno plaćali godinama niko ne spominje.
Na istom mestu, odmah pored reke, nakon prestanka poslovanja preduzeća “Erozija”, ostala je česma iz koje velikim protokom izlazi voda 24h. Meštanka Jelena Đorđević navodi da su prijavljivali problem Vodovodu, ali da niko do dan danas nije reagovao. Da li je zbog toga uvedeno povećanje računa za vodu 33 % krajem prošle godine? Borimo se za vodu, a zbog nesposobnosti gradske vlasti rasipamo je u svakom delu grada, a to naravno neko mora da plati pa zašto se ne bi udarilo po džepu građana?
U 21. veku asfalt, prelaz preko reke, kanalizacija, osvetljenje, bezbednost dece i sve drugo elementarno neophodno za jedan grad i njene stanovnike, postalo je izgleda luksuz. Gradska vlast govori o digitalizaciji, rasipa suludo budžet grada finansirajući projekte koji propadaju dok sa druge strane deca nemaju ni bezbedan put do škole. Da li se čeka da neko dete nastrada u ovom koritu ili da izbije veliki požar koji ne može da se sanira da bi ova gradska vlast konačno reagovala?
Za čiju decu gradonačelniče? Zar nisu sva jednaka? Obezbedite prvo elementarne uslove za život svojim sugrađanima pa onda pričajte o digitalizaciji i savremenom Kragujevcu, ovi ljudi sa pravom ne razumeju šta vi govorite.
