Radio uživo
U Srbiji ima oko 1700 socijalnih preduzeća, od kojih blizu 700 aktivno, ali je socijalno preduzetništvo tema koja je kod nas još uvek u povoju, a više godina čeka se i na donošenje Zakona o socijalnom preduzetništvu. O ovome se govorilo na konferenciji u sklopu Sajma ženskih socijalnih preduzeća, održanoj u Kragujevcu.
Socijalno preduzetništvo bila je tema konferencije, koju je u okviru Sajma ženskih socijalnih preduzeća Srbije i regiona, organizovala Asocijacija poslovnih žena “Vizija“, uz podršku Fondacije Konrad Adenaur Stiftung iz Beograda i grada Kragujevca.
Bez obzira na podatak o broju socijalnih preduzeća u Srbiji, kojih je oko 1700 registrovano, a blizu 700 aktivno, socijalno preduzetništvo je tema koja je kod nas još uvek u povoju, a više godina čeka se i na donošenje Zakona o socijalnom preduzetništvu.
"Konferenciju i sajam smo organizovali kako bi afirmisali i promovisali socijalna preduzeća, kojih ima na broju ali nisu vidljiva, sa namerom da novim idejama i aktivnostima poboljšamo lokalnu zajednicu. Socijalni preduzetnici su vizionari i kreatori promena, imajući u vidu da je bazični pokretač socijalnog preduzetništva težnja da se kreira društvena vrednost umesto lične koristi, rekla je na konfernciji Biljana Planić, predsednica Asocijacije poslovnih žena “Vizija“.
O socijalnom preduzetništvu, rodnoj ravnopravnosti, pravnoj regulativi, iskustvima u ovoj oblasti na konferenciji u Hotelu Kragujevac su govorili Predrag Lučić, predsednik Regionalne privredne komore Kragujevac, Dr. Vladica Stanojević, direktor Zavoda za zbrinjavanje odraslih Male Pčelice, Aleksandra Popović direktorka Fondacije Konrad Adenauer Stintung u Srbiji, Aleksandar Šaronjić, direktor Agencije za regionalni razvoj Rasinskog okruga, a u ime grada Kragujevca prisutnima se obratila dr Gordana Damnjanović, član Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Milenijumski ciljevi i strategije održivog razvoja u fokus stavljaju žene kao posebno osetljivu kategoriju, a naročito samohrane majke, žene višestruko marginalizovane i žene sa rauralnog područja. Ovakvi susreti su prilika da se one kroz razmenu iskustava i primere dobre prakse osnaže i čuju kako mogu postati uspešne preduzetnice.
Imajući u vidu da mnogi odustaju, nije dovoljno samo dati finansijska sredstva, već su na njihovom razvojnom putu jako bitni monitoring, evaluacija i dodatni mehanizmi podrške. Za razvoj socijalnog preduzetništva važnu ulogu imaju i projekti Evropske unije. Kragujevac je jedan od odabranih gradova u kojima će se sprovesti ReLOaD program u kome leži snaga i mogućnost za razvoj nekog novog i inovativnog posla a u partnerstvu sa udruženjima.
Zakon o socijalnom preduzetništvu još nije usvojen i nalazi se skupštinskoj proceduri. On će omogućiti da lica koja se bave ovim poslom izađu na tržište sa svojim proizvodima i uslugama. "U Zavodu “Male Pčelice“ mi se već pet godina uspešno bavimo socijalnim preduzetništvom ali unutar ustanove, a s obzirom na to da se u našoj kuhinji priprema pet hiljada obroka dnevno za korisnike, po usvajanju zakona bavićemo se i prodajom za treća lica", kaže direktor Zavoda Vladica Stanojević.
Socijalno preduzetništvo, inače doprinosi razvoju ekonomije zasnovane na solidarnosti, s obzirom na to da nisu svi ljudi podjednako u stanju da ravnopravno iz različitih razloga –zdravstvenih, obrazovnih, egzistencijalnih učestvuju u tržišnoj utakmici. U poslednjih 30 godina u Evropi se sve više obraća pažnja na socijalnu ekonomiju kao način da se ublaže posledice globalizacije, tehnološkog napretka i ekonomskih kriza.
