Stabilne finansije ili nedostatak plana gde utrošiti novac: Šta pokazuje suficit u budžetu od 247 miliona?

Suficit iskazan završnim računom budžeta grada Kragujevca za 2023. godinu, o kome su raspravljali odbornici u utorak na sednici lokalnog parlamenta, podelio je mišljenja vlasti i opozicije. Dok vladajuća struktura misli da on pokazuje stabilne finansije i pozitivne tendencije, druga strana tvrdi da je reč o nedostatku plana gde utrošiti novac, jer ima toliko stvari u gradu koje bi trebalo što pre rešavati i za koje bi ta sredstva bila dobrodošla. Stanje na papiru i ono što građani vide na svakom koraku, smatraju, nije isto.

Činjenice iz Završnog računa govore sledeće:

Ukupni prihodi i primanja u prošloj godini iznosili su 10.174.000.000 dinara, što je za 7 odsto više u odnosu na 2022. godinu. 

Ukupni rashodi i izdaci iznosili su 9.926.000.000 sa trendom porasta od 13 odsto u odnosu na budžet za 2022. godinu. 

Imajući u vidu ostvarene prihode i rashode, iskazani suficit po završnom računu je 247 miliona dinara, od čega namenska sredstva čine 122 miliona dinara, koja se uglavnom odnose na transferisana sredstva od nadležnih ministarstva za realizaciju određenih projekata i aktivnosti na teritoriji Grada. 

Prihode Grada čine, najvećim delom, i to u iznosu od 57 procenata porez na isplaćene zarade na teritoriji Kragujevca, dok je porez na imovinu činio 19 odsto prihoda. 

Izdaci u iznosu od 1.257.000.000 dinara se odnose na ivesticije i uvećani su za 13 odsto. Ovaj nivo investiranja veći je za 250 miliona u odnosu na 2022. godinu, a najznačajnije investicije realizovane iz budžeta u prošloj godini su rekonstrukcija Trga vojvode Radomira Putnika, obnova postojeće i izgradnja nove putne infrastrukture, rekonstrukcija vodovodne mreže. 

Sastavni deo Završnog računa čini i izveštaj o kreditnoj zaduženosti i ona iznosi 13 miliona evra, što je za 10 miliona evra manje u odnosu na 2020. godinu.

Sa druge strane, Veroljub Stevanović iznosi sledeće: 

"Realizacija budžeta je visoka (89 procenata) što se plana tiče, ali pitanje je kako te pare (suficit) utrošiti. Očigledno je da je polovina budžeta otišla na plate i saobraćaj, ali ne na investicije, već na insvesticiono održavanje, što nije isto", naveo je Stevanović.

On je, analizirajući Završni račun, ukazao na to koliko je za određene oblasti sredstava utrošeno od planiranih, a to, kako smatra, ukazuje na nedostatak plana:

- Za predškolsko vaspitanje utošeno je 64,6 procenata opredeljenog novca
- Za osnovno obrazovanje utrošeno je 78 odsto od planiranog novca
- Za srednje obrazovanje utrošeno je 88 procenata opredeljenih sredstava
- U oblasti kulture utrošeno je 87 odsto od planiranog
- Za investicije je utrošeno 68 procenata od namenjenog novca
- Za energetsku efikasnost utrošeno je 50 osto u odnosu na plan.

Sve ovo, po njegovom mišljenju, ukazuje na nedostatak plana i suština je da realizovane investicije nisu ni blizu onih kakve zaslužuje Grad.

Sličnog stava je i Ivan Dubljanin, koji je posebno naglasio da smo nedostatak ozbiljnih investicija imali čak i u izbornoj godini.

Papir VS realnost

S jedne strane, dakle, imamo visok procenat realizacije budžeta, koji je prema mišljenju vlasti, dobro planiran, realniji nego prethodnih godina i naročito je važno što je značajno smanjeno kreditno zaduženje. 

Sa druge strane je stav opozicionih odbornika - Stanje na terenu je potpuno drugačije od onog na papiru.