Radio uživo
Do pojave prvih školovanih lekara lečio se naš narod po varošima kod raznih nadrilekara, ećima, vidara i berbera. Prvi diplomirani lekar javlja se u Kragujevcu 1819. godine na dvoru kneza Miloša. Bio je to Konstantin Aleksandridi, Grk. On se tituliše u dokumentima kao "doktor medicine i lekar knjaza Serbie". Njega je srpski knez doveo u Kragujevac kao svog porodičnog lekara. Koliko se danas zna, on se u Kragujevcu bavio lekarskim poslom samo dve godine. Od 1821. godine na njegovom mestu nalazi se jedan Italijan Vita Romita. On je najviše boravio u Beogradu, ali je u Kragujevac navraćao po potrebi. Najviše se na službi u Kragujevcu zadržao "knjažev" lekar i prijatelj Bartolomeo Kunibert.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Prvi Srbin koji je radio u Kragujevcu na mestu dvorskog lekara bio je Jovan Stejić. Još se kao lekari tridesetih godina 19. veka pominju da rade u Kragujevcu Nestor Mesarović rodom iz Iriga, Karlo Pacek, gardijski lekar i dr Karabini.
Iako je knez Miloš imao diplomiranih lekara, on se često obraćao i nadrilekarima. Među nadrilekarima najpoznatiji su bili ećim Toma Kostić i Hava-Mehmed.
Stanovništvo varoši mnogo je u 19. veku stradalo od zaraznih bolesti: tuberkuloze, šarlaha, difterije, kuge... Za moderniju zdravstvenu službu bilo je neophodno otvarati bolnice, apoteke i sanitetski kordon duž granice. Organizovaniji rad na ovom polju započinje tridesetih godina 19. veka, kada je na predlog dr Perina otvorena apoteka u varoši.
