Radio uživo
Neravnomerni razvoj grada u smislu kvalteta života sa ove i one strane Lepenice, uvek je aktuelna tema u Kragujevcu, a upravo o tome razgovarali smo sa sugrađanima iz raznih naselja.
Koje su prednosti života u određenim naseljima, a koje mane i sa kojim problemima se stanari suočavaju, šta bi voleli da poseduje njihova mesna zajednica, neka su od pitanja na koja odgovaraju sagovornici portala InfoKG.
Miloš Marković iz Gundulićeve ulice na Pivari smatra da se Kragujevac definitivno neravnomerno razvija i deo grada preko reke u kome on živi je vidno zanemaren.
“Takvo stanovište se jasno ogleda u više stvari. Kao prvo bih istakao putnu infrastrukturu. Ulice su u sve gorem stanju – naročito par onih u neposrednoj blizini moje kuće. Trotoari su poslednji put sređivani pre 30 godina, a ne sećam se kada je neka ulica popravljana zadnji put. Zašto je tako, ne znam, ali namera mi nije da upirem prstom. Jedno je jasno, a to je da se niti jedna vlast – bilo bivša, bilo sadašnja – ne bavi problemima ljudi sa “ove strane” Lepenice. Održavanje, na globalnom nivou, koje podrazumeva odnošenje smeća, zoo higijenu, uličnu rasvetu, i sve srodne aspekte je na jako lošem nivou. Dešava se neretko da stanovnici naselja, konkretno moje prve komšije i ja, moramo po više puta da urgiramo, zovemo i šaljemo mejlove da bi se ispraznili kontejneri, uhvatili psi koji predstavljaju pretnju deci, pokosi trava koja naraste metar u visinu, ili zameni ulična rasveta. Da ne bude da iznosim samo kritike, prelazak Toplane na gas je umnogome popravilo kvalitet vazduha u naselju, te je donekle i popravilo sliku o nama preko Lepenice. Sada preostaje da se ukoni pepeo za šta se iskreno nadam da će se rešiti uskoro”, navodi Miloš u razgovoru za InfoKG, ističući da Pivara ima i svojih prednosti i mana:
“Prednosti ima mnogo. Konkretno naše naselje Pivara je jako mirno i prilično bezbedno. Ima zelenila u neposrednoj blizini. Takođe, blizu smo centra, praktično širi centar grada. Vrlo se brzo stigne do gradskog jezgra – bilo pešaka, bilo autom. Ali opet, bez obzira na blizinu, povezanost sa centralnim jezgrom je prilično problematična, naročito za pešake – a tu pre svega mislim na decu – ali i ljude koji su limitirane mobilnosti ili su vezani za kolica ili druga pomagala. U tu kategoriju spadaju i porodilje, porodice koje dečijim kolicima nemaju gde da pređu prugu. Ljudi se snalaze, ali rizikuju i izlažu se velikoj opasnosti tako što prenose kolica ispod nadvožnjaka. Ovo je jedna od tema koja je bila znatno zastupljena u medijima tokom više predizbornih kampanja, ali ovaj deo grada se veoma brzo zaboravi posle izbora. Pešačka veza Pivare sa centrom se bazira na tri tačke – sve tri su pružni prelazi koji su u potpunosti nebezbedni! Na dve od tri tačke su mostovi – Zeleni most, čuven po propalim i trulim daskama, kao i nadvožnjak. Nadvožnjak je priča za sebe jer, osim nepraktičnosti i nemogućnosti da usluži ljude limitirane mobilnosti, predstavlja veliku opasnost zbog nedostatka adekvatnog osvetljenja. Takođe, predstavlja i potencijalnu ekološku katastrofu zbog divlje deponije koja se stvara zbog prisustva divlje pijace ispod njega”.
Na naše pitanje šta mu nedostaje u naselju, a ima neki drugi deo grada, ističe:
“Osim redovne nege za infrastrukturom – redovno odnošenje smeća, osvetljenje, zoohigijena, popravljanje ulica – nedostaje još par sportskih terena i dečijih igrališta. Pivara je veliko naselje, a broj sadašnjih igrališta – koja u dobrom broju nisu u funkciji – ne zadovoljava potrebe stanovništa. Tik iznad našeg naselja, konkretno, krenula je već urbanizacija, tako da to sa sobom nosi i dobre i loše stvari, ali smatram da bi popravka i održavanje infrasktrukture, kao i veze sa gradom, poboljšala i investicione mogućnosti ovog dela grada. Jedan od potencijala je svakako Knežev arsenal koji je dugo vremena vrela tema u gradskim krugovima. Pravilan razvoj čitavog tog poteza bi svakako uslovio i razvoj ostalih naselja “s one strane” Lepenice".
Palilulac Dušan, iz ulice Braće Petković, koji živi u neposrednoj blizini OŠ “Treći kragujevački bataljon”, smatra da naselja sa druge strane Lepenice definitivno zaostaju u odnosu na centralna gradska naselja, a obrazlaže i zašto je neravnomerni razvoj teško “ispeglati”.
O prednostima života u njegovom kraju, navodi sledeće:
“Dolaskom Plaze, odnosno Big-a, moje naselje je postalo na neki način centar zbivanja u gradu i to je doprinelo da se ovaj deo grada razvije. Sa Plazom i Smolvilom su došli brojni sadržaji i na neki način smo privilegovani da imamo sve što nam treba na nekoliko koraka. Odlični restorani, raznovrsne trgovine i sve ostalo što treba za svakodnevni zivot je dostupno. Deo grada gde živim je relativno miran, ima zelenih površina i svako ko u njega dođe oseti taj neki mir. Dobro je što imamo osnovnu školu u neopsrednoj blizini i više vrtića u okolini. Zgrade su sa kraja 80-ih godina, ali su građene po meri porodica. Blizina Šumarica je velika prednost i omogućava da svakodnevno možemo da uživamo u prirodi,a da smo opet u gradu”.
Pitali smo ga i šta mu u naselju nedostaje?
“Nedostaje više igrlišta za decu. Sva sreća pa imao dvorište škole gde su sportski tereni i zelene površine. Malo više klupa za starije, a bilo bi lepo da postoji i staza za bicikliste”, primećuje naš sagovornik.
Naselja sa druge strane lepenice, smatra, zahtevaju drugačiju organizaciju života:
“Definitivo naselja sa druge strane Lepenice zaostaju, pre svega zbog konfiguracije terena i infrastrukture u odnosu na centralna gradska naselja. Drugačija je struktura stambenih objekata pa samim tim i organizacija života.
Neravnomerni razvoj je teško "ispeglati", jer je dobar deo problema nasleđen, infrastruktura je u velikoj meri ograničavajuci faktor. Investitori koji ulažu u izgradnju u dobroj meri određuju dinamiku razvoja naselja,a tu je profit koji mogu da ostvare glavni faktor njihovih odluka”, zaključuje Dušan.
Da se grad neravnomerno razvija, preciznije, da se desna obala Lepenice zapostavlja, te da je to višedecenijski problem, mišljenja je i Dejan Milošević, koji živi na tromeđi MZ Pivara, NH Filip Kljajić i Beloševac, u podnožju Metinog Brda.
“Sa ove strane opevane reke, danas mrtve, pretvorene u kanal otpadnih voda, nalazi se čitav niz upropašćenih zelenih oaza, a ključne su: Košutnjak – lovište u hrastvoj šumi koje je pokrenuo Knez Miloš, gde je kasnije postojao hotel sa bazenom i igralištima; Žeželj – „Korkovado“ Kragujevca, brdo 5km od grada na 486mnv, gde je nekada bio planinarski dom – do požara, nakon čega je do temelja uništen i nikad obnovljen; Trmbas – naselje na 280mnv osnovano 1750. godine, udaljeno 5km od centra, prvo u Šumadiji po bogatstvu živom vodom i njenom kvalitetu – danas je to kolektivni centar za izbeglice i raseljena lica; Bešnjaja (najviši vrh Lisin laz na 613mnv), vazdušna banja sa termalnim izvorima vode na 17km od grada, nekadašnje veliko dečje odmaralište – posle više decenija propadanja, tek od prošle godine oživljava deo prostora, ali kao privatni projekat, a ne javno dobro. U poslednjih par decenija "potrudili" smo se da sve propadnu. Posledica je da se tamo više ne okupljaju žitelji ovog dela Kragujevca, ali ni ostali sugrađani.
Ovde je i Metino Brdo, za mene najlepši vidikovac koji ima naš grad, odavde se pruža pogled na Kragujevac kao na dlanu. Na našem terenu je i vodopad Buk. To je bar šest tačaka koje zaslužuju potpuni oporavak, stalnu brigu da budu uredne i bezbedne, sa iole pristojnom infrastrukturom, a onda da se dalje razvijaju kako ubuduće nikada više ne bi postale zapuštene. Neverovatno je da iz mandata u mandat niko ne haje. Da smo od 2000. po četiri godine odvajali za oživljavanje po jedne od ovih lokacija, danas bi fokus Kragujevčana kojima treba zelenilo za predah bio premešten na desnu obalu Lepenice”, navodi Dejan za InfoKG.
O Manama života u delu grada u kome živi, kaže:
“Nismo pošteđeni zagađenja, posebno tokom grejne sezone, koje su iz godine u godinu sve gore, jer se svašta koristi kao ogrev. I ovde zna da bude bahatih vozača koji ugrožavaju i bezbednost i mir”.
Smatra i da Metino Brdo, kao lokalitet koji ima slavne trenutke iz prošlosti, danas zaslužuje mnogo pažljiviji odnos cele zajednice.
“Baš na ovom mestu, Josif Pančić je 1874. godine pronašao Kragujevački slez, lokalnu endemičnu vrstu, iščezlu u međuvremenu. Ovde je u Prvom svetskom ratu (1915) Radivoje Raka Ljutovac topom oborio neprijateljski avion, prvi put u svetu – zbog čega postoji spomen-obeležje. Na istoj lokaciji su u Drugom svetskom ratu stradali rodoljubi u nacističkom logoru – u čiju čast je postavljen spomenik „Talac“. Uprkos tome, prisutan je nedopustiv nemar, naročito u vidu formiranja divljih deponija i paljenja tih smetlišta, ali i zelenih površina.To je prvenstveno odraz neodgovornosti pojedinaca, nekažnjenih „povratnika“. I lokalna samouprava pruža svoj dopirnos: izostaje redovno košenje cele javne zelene površine (samo delovi su u Programima održavanja komunalne infrastrukture, ne i ova lokacija; za suzbijanje ambrozije i krpelja takođe se tretira delimična površina; fali redovno čišćenje tih površina (sprovodi se po zahtevu građana), ko i stalno mašinsko pranje ulica (iako je upisano u taj program), zatim krčenje široko rasprostranjenog samoniklog rastinja koje teren čini manje pristupačnim. Povrh svega, nema dovoljno kontejnera, a ni video nadzora koji bi olakšavao sprovođenje zakona države i odluka grada koje uključuju i kazne za one koji remete komunalni red i javnu higijenu”.
Dejan je, kao zastupnik Udruženja građana “Prvi prvi na skali” sa matičnom lokacijom na Metinom Brdu, zajedno sa sugrađanima preduzimao više ekoloških akcija, neke su bile i u nacionalnim okvirima, dostavljali su predloge za izmene odluka u gradu i izradu strateških dokumenata.
“Nedavno nam je odobren projekat "Staza Josifa Pančića - od smetlišta do šetališta", uskoro ćemo ga predstaviti, a u narednih nekoliko meseci daćemo svoj sledeći doprinos oživljavanju Metinog Brda”, najavljuje naš sagovornik.
U odnosu na neka druga naselja, kao nedostatke izdvaja sledeće:
“Ovde nema bioskopa (nema ga, doduše, već odavno ni sam centar), pozorište da ne pominjem, nedovoljno je vrtića, obdaništa, igrališta za decu, "rak rana" kao i u većini mesnih zajednica je što nema svaka ulica trotoar, nema svako naselje sve asfatirane ulice, o drvoredima da ne govorimo. Na sve strane se priča o digitalizaciji, ali iako je 21. vek do svih naselja još nije dobacila kanalizacija, a isto važi i za gasifikaciju koja bi višestruko poboljšala kvalitet života - od boljeg komfora, do kvalitetnijeg vazduha. Nažalost, živimo sa neusaglašenim željama i mogućnostima građana”.
Ipak, navodi i prednosti:
“Uprkos svemu pobrojanom, prednost je što na 2-3 kilometra od strogog centra Kragujevac postoje kote koje mogu da posluže kao šetališta, odmarališta, za bekstvo od urbane vreve i sivila asfalta i betona koji se šire gradskim jezgrom. Nalaze se na pola puta relacije centar grada-priroda i treba ih što češće koristiti i u trenutnom stanju, za spasavanje od preteranog zagađenja vazduha, hroničnog manjka fizičkih aktivnosti, ali i od otuđivanja koje je posledica prekomernog korišćenja tehnologije, društvenih mreža, interneta uopšteno, konzumiranja medijskih sadržaja – nauštrb boravka u otvorenom prostoru, sa porodicom i sugrađanima. I u postojećim uslovima, takva mini avantura, gradska pešačka tura ima svoju draž”, zaključuje Milošević.
Nikola sa Aerodroma preneo nam je svoja zapažanja o tome koliko se grad promenio ili nije promenio sa ove i one strane Lepenice:
"Od kako sam rođen živim na levoj strani Lepenice. Ovde gde živim uvek je bio grad, samo je razlika u tome što su ovde bile i ostale kuće, dok su se ostali delovi grada pretvorili u blokove stambenih zgrada. Grad se sa ove strane Lepenice dosta promenio. U nekom delu promene su megalomanske. Kuće su nestale, uličice su postale tesnije. Kao da prolazimo kroz tesne kanjone. Ono što je dobro jeste da su na ovoj strani I dalje bitne gradske institucije kao I drugi sadržaji tipa stadion, bioskop, hala, pijaca I slično. Dobro je što se grad širi. Nekada i potrefe neki plan. Tako na Aerodromu imamo tržne centre, obdaništa i banke, tako da ne moramo često do centra. Što se tiče druge strane Lepenice tako kao da je vreme stalo osamdesetih godina. Osim asfaltiranih ulica sve je ostalo isto. Kosovska ulica se ne menja decenijama. Šteta je što se ni jedna vlast nije udostojila da bar nešto tamo uradi i da ljudima u tom delu Kragujevca život učini malo pristojnijim".
I Bojan iz Beloševca govorio je za InfoKG.
"Živim u Beloševcu, naselju sa „one strane Lepenice“, ulica Svetolika Janjića. Ceo život sam tu, tako da smo mi sa ove strane i navikli na zapostavljenost u odnosu na centralni i veći deo grada. U suštini, nekada je to moralo biti tako jer su se sa ove strane smestile velike fabrike, automobila i čuvena vojna fabrika, tj. Fabrika namenskih proizvoda, koje su prirodno zatvoreni sistemi i baš smo mi u Beloševcu bili odsečeni od grada, odnosno između nas i grada su bile fabrike. Veliki problem je bila i Energetika, odnosno matična lokacija i kotlovi na ugalj, koji su ceo ovaj deo učinili „prljavim“. Od automobila, preko veša, a nemali broj dece ima problema sa disajnim putevima, astmom i hroničnim bolestima. Sada su kotlovi zamenjeni za one na gas, ali pepelište, tj. šljaka još uvek nije raseljena i ona pravi još uvek probleme građanima", navodi naš sagovornik.
Ipak, smatra i da ceo ovaj deo grada "sa one strane Lepenice" ima izuzetni potencijal.
"Postojala je jednom ideja da se gradska uprava decentralizuje pa da u zgradi Zastava IT Tursa (podrumče), koja bi uz rekonstrukciju mogla biti jedna od najlepših građevina u gradu, sede gradonačelnik, gradsko veće i njihove službe. Takođe, imamo upravnu zgradu Zastave gde bi se mogle smestiti neke druge javne službe, koje bi bile dostupnije građanima sa ove strane. I najveći biser ovog dela grada je svakako Knežev Arsenal, gde bi mogao, uz pomoć raznih evropskih fondova, da postane centar kulturnih dešavanja u gradu, što kroz prostor za koncerte, predstave i takvu vrstu performansa, što kroz restorane, hotele i industriju zabave. Svakako bi na prostoru stare škole Radnik, koja je sada napuštena, moglo da se napravi jedno veliko obdanište koje je svakako potrebno ovom kraju", kaže Bojan.
Miloš iz Kolonije, koji živi u neposrednoj blizini Big-a, ne žali se na uslove života u svom naselju:
“Živim u Koloniji, neki bi rekli Erdoglija, ali je Kolonija zapravo tačnija odrednica, u neposrdnoj blizini Big-a, na Bulevaru Kraljice Marije. Iskreno mi ova lokacija prija. Pruža neophodan komfor u smisalu sadržaja, blizina Šumarica, škola, obdanšte, sve je tu. Nemam potrebu da silazim do centra grada”.
A kako je Bagremarcima, priča nam Branka iz Ulice II Krajiške brigade.
"U pitanju je mala ulica, paralelna sa Ilindenskom. Većina ulica u tom delu grada je, u najmanju ruku, devastirana. Ispucao asfalt, dosta ulegnuća i posebno bezbroj šahti koje su dosta iznad nivoa asfalta, pa vozači često prave slalom kako bi izbegli eventuane štete na svojim vozilima. Svakako u najlošijem stanju je ulica Drage Todorović (ide uzbrdo od Zvezde i izlazi na ulicu Radovana Mićovića). Dve "glavne" ulice u ovom delu grada su Ilindenska i Radovana Mićovića. Poseban problem je kod ulice Radovana Mićovića, jer trotoar za pešake "nestaje" nakon 50 metara od početka ulice, tako da je pešecima kretanje dosta otežano. Ovo poseban problem pravi roditeljima sa malom decom, posebno jer se u neposrednoj blizini nalaze dva privatna vrtića i par rođendaonica. Ono što nedostaje ovom naselju, pored bolje putne infrastrukture, jeste možda neki park, uređen prostor za igru i razonodu najmlađih", navodi naša sagovornica.
Od prednosti života u ovom naselju kaže: "I pored velike gustine naseljenosti, ipak postoji neki mirniji ritam života u odnosu na neka veća naselja ili naselja bliže centru".
"Što se života sa druge strane Lepenice tiče, nisam sigurna da to sa koje si strane nešto presudno utiče na kvalitet života", smatra Branka.
Dakle, Kragujevčani se uglavnom slažu da kvalitet života sa ove i one strane Lepenice nije isti, te da se Kragujevac neravnomerno razvija i time su zapostavljeni potencijali određenih delova grada.
* Pojedini sagovornci insistirali su na anonimnosti, pa navodimo samo njihova imena (prim.aut.).
