Radio uživo
Milorad Lazarević, sada stanovnik Kragujevca koji je u naš grad stigao iz Minićeva, varoši u okolini Knjaževca, kao mašinski inženjer u penziji svoje vreme koristi i za jedan nesvakidašnji hobi.
Strastveni je kolekcionar satova i njegova fantastična kolekcija broji oko 800 različitih koje je nabavljao sa svih strana Evrope.
Naravno, svaki ima svoju priču i poseban je na svoj način.
Bili smo gosti kod Milorada i njegove supruge Mirjane i u prijatnoj atmosferi razgovarali o životu i problemima u gradu, a neretko smo se i šalili, posebno Mića koji kaže da nije dobro svađati se sa njim jer “može da navije budilnike”.
Odakle su njegovi satovi?
"Iz Nemačke, iz Sovjetskog saveza, od raspada i pre toga, ima iz Kanade, iz Rumunije, iz Kine, ali ne ovi sad plastični što se proizvode, nego daleko kvalitetniji. Oni su to radili po švajcarskoj tehnologiji, ne mislim na ovo šarenilo, stvarno je bilo kvalitetno. Ima Japanaca, Poljaka, Rusa, ima dva bugarska", nadahnuto je govorio Mića koji nam je izvadio jedan kineski sat koji zaista izgleda sjajno iako ima preko 50 godina.
Na pitanje koji su dugotrajni satovi i odakle nam dolaze, naš komšija je istakao nekoliko proizvođača, ali je posebno bio oduševljen dugotrajnošću jugoslovenskih satova koje je proizvodila firma po imenu "Insa" iz Zemuna.
"Insa Zemun, evo piše "made in Yugoslavia". To su jako kvalitetni satovi. To je naša fabrika satova, sada rade instrumente za vozila i vodomere. Ovi ovde nisu ispod 70 godina... Svaki sat kada uzmete i pogledate ga celog, svaki je specifičan”, rekao je Mića.
Kaže i da se radi o satovima koji su proizvedeni 50-ih, 60-ih i 70-ih godina, mada ima i onih koji su stogodišnjaci.
"Najmlađi sat ima između 30-40 godina. Ovde imamo i dva koja su preko sto godina", rekao je Milorad koji nam je pokazao i koje satove obavezno moramo da fotografišemo.
Ova kolekcija je vremenom rasla, a Mića se potrudio da bude ovako impresivna na različite načine. Svoje satove je sakupljao na raznim mestima, objasnio nam je i kako.
"Dva profesora su bila u Kragujevcu, oni su imali veliki broj satova, kroz čitavu kuću. Kada sam išao kod njih, bio je običaj da date sat ili dva, šta imate. Drugo, po buvljacima, auto pijacama, vašarima... Znali su ljudi da ja to skupljam, pa su mi i donosili", priseća se Mića koji nam je ispričao da na granici između Bugarske i Srbije u blizini Minićeva postoji prekogranični vašar gde je takođe od Bugara pronalazio ove vredne rekvizite.
"U Leskovcu sam, recimo, dok smo bili na svadbi, izašao do buvljaka i pronašao pet-šest satova koje nisam imao. Kasnije sam od tog čoveka napunio skoro ceo gepek", priseća se Mića.
Od nešto drugačijih, nesvakidašnjih, izdvaja nekada moderne japanske satove koji u sebi imaju i mogućnost puštanja muzike.
"Imamo i ove sa muzikom, oni su japanski. Ovi nemački su dosta teški... Oni su interesantni, imaju drugačije postolje", rekao je on.
Neskromni Mića je i dobar časovničar, iako ne želi da se preterano hvali.
"Oko 80% je ispravno. Ne mogu baš kao časovničari, oni to rade profesionalno, ali mogu sam da otvorim, očistim, zamenim dosta delova. Imam i duple satove..."
Zainteresovanih za otkup ovih satova i te kako ima, ali kada Mića uvidi da se radi o preprodavcima, odmah im stavi do znanja da ovi satovi nisu na prodaju. Smatra i da više nije jedini koji bi trebalo da se pita.
"Dolazili su. Kažu mi da su kupci. Tada ja odmah kažem njima da ne trgujem. Sada je i unuk Luka počeo da se interesuje, pa i sa njim moram da se dogovorim. Ranije nije nikoga to interesovalo. Sada kada vidim kupce, odmah vidim kako računaju zaradu. To ne želim", Mićina je poruka.
Satovi zahtevaju i posebne police koje su pravljene specijalno za namenu kolekcionarstva.
"Police su posebno pravljene. To je staklo 5-6 milimetara. U podrumu imam još 3-4 kutije koje čekaju da se raspakuju", rekao nam je Mića koji najavljuje proširenje svojih kapaciteta i možda i preko 1000 satova u narednih par godina.
Videti strast u ljudima koji su stariji od nas nešto je što bi trebalo da nas usmerava, da nam bude svetionik u moru problema sa kojima se suočavamo, a Milorad sa svojom kolekcijom nam je možda i dao nagoveštaj jednog interesantnog puta kojim bismo mogli da idemo.
