Radio uživo
Narodni muzej u Kragujevcu, u saradnji sa Narodnim muzejem u Beogradu, organizuje izložbu "Sreten Stojanović. Vrline karaktera i materijala", u periodu od 14. maja do 04. juna u Galeriji Nikole Koke Jankovića.
Radno vreme Gelrije je od utorka do petka u periodu od 10 do 16 sati, a subotom do 15 časova.
Manifestacija „Muzeji za 10“ održava se sa temom „Budućnost muzeja: nove ideje, nove prakse“, sedmi put, od 12. do 18. maja, u 50 gradova i mesta širom Srbije, u više od 90 muzeja i drugih institucija. Tokom njenog trajanja biće obeleženi 17. Evropska noć muzeja, Međunarodni dan muzeja i Nacionalna nedelja muzeja. Ovogodišnja manifestacija nosi simboličan naziv budući da su se muzeji sa desetkom izborili sa brojnim izazovima koje je 2020. godina donela. Okosnica manifestacije je 18. maj kada je Unesko ustanovio Međunarodni dan muzeja.
Dela Sretena Stojanovića po prvi put biće predstavljena kragujevačkoj publici izborom iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, a u okviru posebnog programa manifestacije "Muzeji za 10" koja se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.
U okviru Majskih svečanosti ovom reprezentativnom izložbom biće obeležen 18. maj - Međunarodni dan muzeja, 17. Evropska noć muzeja i nacionalna nedelja muzeja - od 12. do 18. maja.
Sreten Stojanović (Prijedor, 1898 – Beograd, 1960) bio je vajar, profesor univerziteta i akademik. Skulpturu je studirao kod Franca Celeznog u Beču, a kasnije i kod poznatog vajara Antoana Burdela u Parizu. Svoja kritička zapažanja o savremenoj likovnoj praksi objavljivao je u časopisu Misao, Politici, Vremenu, Umetničkom pregledu i dr. Po osnivanju Akademije likovnih umetnosti 1937. godine izabran je za profesora, a kasnije i za rektora Umetničke akademije. Stojanović je zajedno sa Milunovićem, Dobrovićem, Bijelićem, Šumanovićem bio pripadnik generacije koja će obeležiti novo doba u jugoslovenskoj umetnosti između dva rata. Dopisni član SANU postao je 1950, a redovni 1959. godine. Bio je član umetničkih grupa Oblik i Samostalni. U postrodenovskoj epohi Stojanovićeva umetnička ličnost našla je izraza u stvaranju širokog dijapazona dela od intimnih figurina do monumentalne plastike. Autor je brojnih spomeničkih skulptura poput spomenika Petru II Petroviću NJegošu na Akademskom platou i Voždu Karađorđu na Svetosavskom platou u Beogradu. Stojanović je bio svestran umetnik koji se pored skulpture bavio slikarstvom i crtežom.
Prema mnogima smatra se začetnikom psihološkog portreta u novijoj srpskoj skulpturi. Bogat i raznovrsni umetnički opus, spoj epske tradicije i nezaobilazne intimne note, obeležila su dela vanvremenske vrednosti bilo da je reč o monumentalnim skulpturama, figurinama ili sitnoj plastici.
