JoakimFest – Jesenji dragulj Kragujevca

I ova pozorišna jesen u Srbiji protiče u obeležavanju Joakimfesta, festivala savremenog teatra koji se svakog oktobra održava u Kragujevcu.

Još od osnivanja 2006. godine na inicijativu tadašnjeg upravnika Knjaževsko-srpskog teatra Dragana Jakovljevića, Joakimfest se etablirao kao spoj tradicionalnog i savremenog. 

Tradicionalnog jer se u održava u zdanju najstarijeg teatra u Srba, a savremenog jer baštini moderne trendove, utkane u sublimaciju svega vrednog što je u minulom periodu prikazano na daskama koje život znače.

Joakimfest već godinama unazad promoviše pozorišne sadržaje koji su zavredele pažnju u zemlji i regionu, a okolnost da je ove godine izabran novi selektor Miloš Latinović, direktor Bitef teatra, dodatno će uticati da ovaj festival dobije na međunarodnoj prepoznatljivosti.

Premda će dogodine proslaviti jubilej od dve decenije postojanja, ovogodišnji Joakimfest će sa sobom doneti niz osobenosti zbog kojeg ga vredi posetiti. 

Mi smo za naše verne čitaoce izdvojili pet stavki zbog kojih ne bi trebalo da propustite najpoznatniji pozorišni festival u Kragujevcu, čija selekcija je ove godine doživela krupan iskorak u odnosu na prethodne.

NOVI SELEKTOR – DUH BITEFA U ŠUMADIJI

Kao što smo u uvodnom delu teksta napisali, dolazak Miloša Latinovića na mesto selektora festivala povukao je sa sobom brojne inovacije na polju selekcije predstava koje će biti deo glavnom programa Joakimfesta. Višegodišnji angažman novog selektora u Bitef teatru zasigurno je odredio usmerenje najpoznatnijeg kragujevačkog pozorišnog festivala.

Za razliku od prethodnih godina, kada su se selektori bazirali na predstavama iz zemlje i regiona, ova jesen doneće svojevrsnu internacionalizaciju čiji predvodnik je komad „Atau-kere“ iz Kazahstana.

Reč je potpuno drugačijem komadu u odnosu na trendove koji vladaju u domaćem teatru što će uticati na poseban ugođaj publike koja se odlučila da slobodno vreme provede uz predstavu Regionalnog dramskog pozorišta Karaganda.

Selektor se potrudio da precizno izbalansira predstave iz potpuno različitih kulturoloških sredina, postavljenih od autora koji neguju drugačiji pogled na pozorišno stvaralaštvo.

To znači da će ove godine imati mesta za ljubitelje različitih žanrova – domaćeg teksta, predstava iz regiona, kooprodukcija, komada iz inostranstva. 

OČEVI I OCI – VRHUNAC DOMAĆEG TEKSTA

Ljubitelji domaćeg dramskog teksta sa nestrpljenjem će dočekati subotu 12. oktobar kada je večernjem terminu od 20 sati planirana predstava „Očevi i oci“, Narodnog pozorišta u Beogradu.

Reč je o komadu mladog reditelja Veljka Mićunovića čija je postavka na scenu Narodnog pozorišta privukla ogromno interesovanje. Čak devet nagrada na ovogodišnjeg Sterijinom pozorju, perjanici domaćeg dramskog teksta, učvrstilo je ovu predstavu kao vodeću u ovom segmentu, potvrdivši da komad nastao po delu Slobodana Selenića ne gubi na aktuelnosti.

Među vedetama srpskog nacionalnog teatra posebno se ističe Kragujevčanin Nikola Rakočević, koji će imati posebni motiv da se predstavi publici iz rodnog grada i na taj način sa sugrađanima podeli svu radost igranja na daskama koje život znače u briljantnoj ulozi Stevana Medakovića.

Osim Rakočevića, tu je još jedan Kragujevčanin – Miloš Đorđević koji se odlično snašao u ulozi Milutina Medakovića, a tu su odlične Vanja Ejdus i Vanja Milačić, Aleksandar Vučković, Sena Đorović i Iva Milanović i naposletku nenadnašni Nikola Ristanovski u liku Vidosava Prokića.

SEĆANJE NA JAGOŠA MARKOVIĆA 

Početak jeseni prošle godine zatekao je sve ljubitelje pozorišta u Srbiji zbog smrti Jagoša Markovića, čoveka koji je plenio božanskim darom u rediteljskom pozivu. Za vreme svog višedecenijskog plodnog stvaralaštva, Marković je ostavio mnoštvo raskošnih predstava, a poslednja u nizu bila je „Ćelava pevačica“. Reč je o komadu Centra za kulturu Tivat, nastalom po tekstu Ežena Joneska, čuvenog dramskog pisaca „teatra apsurda“, koji je obeležio istoriju svetskog pozorišta. Jagoša već drugu godinu fizički nema sa nama, ali će živeti dok god se budu igrale njegove predstave. Stoga je dolazak njegovog poslednjeg komada u Kragujevac svojevrsna čast za publiku iz Šumadije da još jednom na delu vidi pozorišno remek-delo. Uživajte u čarolijama maestralne Olge Odanović te briljantnoj igri Branka Vidanovića, Momčila Otaševića i drugih.

PRATEĆI PROGRAM 

Ljubitelji pozorišta neće moći da uživaju samo u vrsnim predstavama za koje se odlučio selektor Latinović, već će u terminima koji prethode igri na „daskama koje život znače“ moći da kvalitetetno provedu vreme i u pratećem programu. Svakoga dana festivala (izuzev završnog), publika će moći da prisustvuje promocijama knjiga koji se bave pozorišnom tradicijom u Srba. Vikend će biti naročito bogat budući da će tada biti vrhunac festivala. Za one koji su „slabi“ na Zemun subota će biti dan kada će moći bliže da saznaju o pozorišnom životu beogradske opštine koja se po mentalitetu i životnim sklonostima razlikovala od ostatka srpske prestonice. Dan kasnije, ljubitelji nove srpske drame moći će da saznaju nešto novo o pogledu toga da li Jovan Sterija Popović, Branislav Nušić i Aleksandar Popović imaju prave naslednike u 21. veku.

KOOPRODUKCIJE – SINERGIJA RAZLIČITOSTI

Kooprodukcije su poslednjih godinama postale nezaobilazni trend u savremenom teatru, pa ni ovaj Joakimfest neće proteći bez predstavnika komada čijem nastanku su dala doprinos pozorišta iz različitih gradova. Tako će se ovog petka kragujevačkoj publici predstaviti komad „Žena himna“ nastao u saradnji Istarskog narodnog kazališta iz Pule, Hrvatskog narodnog kazališta iz Mostara i naposletku Udruženja „Intermezzo“ iz Sarajeva. Reč je o predstavi nastaloj po tekstu Davora Špišića i režiji Roberta Raponje. Imajući u vidu pređašnje iskustvo festivala sa kooprodukcijama, verujemo da će i ovaj komad zavredeti ogromno interesovanje kragujevačke publike. Dovoljno je podsetiti samo da je komad „Što na podu spavaš“, nastao kao kooprodukcija pozorišta iz Novog Sada, Zagreba i Sarajeva pobedio na prošlogodišnjem Joakimfestu.