Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je bilo Indija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Ako hoćeš da upoznaš istoriju nekoga naroda najbolji način je obići njihov Nacionalni muzej, jer je tu sve tako lepo spakovano da ne postoji bolji metod izučavanja nekog naroda. Jedno je pročitati, drugo videti snimak, ali najbolji način da „osetiš“ neki narod je da svojim očima vidiš njihovo kulturno nasleđe. Tako da krenusmo Tota, Goca i Ja u novu avanturu, obilaska Nacionalnog muzeja. Sad smo već savladali metro tako da polako njime a onda malo i prošetasmo. Ulaz je 300 dinara za strance, a za indijce 40 dinara. Naravno ponovo kroz skenere na ulazu i pravac dvorište u kojem se nalazi drvena ogromna, ali ogromna kočija, visoka 5-6 metara, koja je tako dobro izrezbarena da zastaje dah. Mogu samo da zamislim kako je nekada ukrašena izgledala, kada se na njoj vozila svita. Pravac ulaz u zgradu muzeja. Nacrt Nacionalnog muzeja pripremio je Gvajer komitet koji je osnovala Vlada Indije 1946. Muzej ima oko 200.000 umetničkih dela, uglavnom indijskih, ali neka stranog porekla, koja pokrivaju preko 5.000 godina. Osnovan je 1949. godine, sadrži razne artikle u rasponu od praistorijskog doba do modernih umetničkih dela. U njemu se takođe nalazi Nacionalni muzejski institut za istoriju umetnosti, konzervaciju i muzeologiju na prvom spratu koji je osnovan 1983. godine, a od 1989. je univerzitet, koji vodi master i doktorske kurseve istorije umetnosti, konzervacije i muzeologije. Naravno krećemo od najstarijih dana, istorije stare 5 000 godina, ali su oni predstavljeni premo filmova koji se gledaju u malim sobicama. A onda u novije doba. U Umetničku galerija Mauria, Shunga i Satvahana gde se nalaze predmeti od 4. veka pre nove ere do 1. veka pre nove ere. Ima objekte koji obuhvataju tri glavne dinastije: Maurije, Shungas i Satvahane. Predmeti u galeriji imaju grčki uticaj koji karakteriše završna obrada poput ogledala. U galeriji se nalaze i fragmenti ograda iz raznih drevnih Stupa na kojima su uklesane epizode iz Budinog života. Glavni objekat je onaj koji prikazuje posetu Mudraca Asite bebi Siddharti i barhutovim ogradama koji prikazuje priču u vezi sa relikvijama koje je mudrac Drona povezivao sa Budom. Impozantne su figure njihovih bogova izrađene od peščanika, bukvalno ostavljaju bez daha i može čovek da zamisli šta su im sve englezi pokrali, tj kakve primerke i kakve lepote kad ih je ovo mrzelo da odnose. Zatim sledi Galerija dekorativne umetnosti koja je odraz načina života indijanskog naroda od 16. do 20. veka. Dekorativna umetnost se odnosi na umetnost koja se bavi dizajnom i dekoracijom predmeta koji su cenjeni zbog njihove korisnosti, a ne zbog svojih čisto estetskih kvaliteta. Ovo uključuje i utilitarne i dekorativne predmete koje su ručno izradili majstori. Oni pomažu u razumevanju društvenog, verskog, ekonomskog, komercijalnog i tehnološkog razvoja indijskog društva. Keramika, grnčarija, nameštaj, tekstil, stakleno posuđe, metalni proizvodi i nakit su neki od njih uključeni u Dekorativna umetnost. Predmeti su od onih malih što bi rekli primeraka za sto do velikih gde prednjači tron na kome je sedeo neki njihov vladar. Ulazim u jednu ogromnu sobu gde su ogromni predmeti, delovi ulaznih vrata u tvrđave, ogromne figure kao ukrasi na zidovima, razne figure koje su služile za tadašnje potrbe. Fascinantno, šta reći. Šta tek reći kad uđeš u Galeriju evolucije indijskih pisama i novčića. U ovoj galeriji je izloženo mnogo velikih, dobro osvetljenih folija koje govore o razvoju različitih indijskih pisama i novčića. To je deo gde se nalaze novčići koji su pravljeni od samog nastanka novčića kao platežnog sredstva. E tu vidiš kolika je moć tog naroda, koliko su oni bili daleko u odnosu na druge narode u određenim vremenskim periodima. A onda Bronzana galerija koja prikazuje pionirska dela bronze u indijskoj umetnosti i skulpturi. Kad ono crkla rasveta pa tumaraj po mraku. Srećom vrati se struja ubrzo. Renovirana kako bi informacije predstavila na jedinstven i pristupačan način, galerija ima upečatljiv raspored koji suprotstavlja skulpture sa detaljnim opisima koji pružaju kontekst, značaj i proizvodne procese objekata. Najlepša, ali najlepša figura je Nataraja iliti Gospodar Plesa. Au koliko je lepa, bukvalno mi odnosi desetak minuta gde su mi oči „zalepljene“ za nju. Neverovatno. Odatle u deo posvećen budizmu sa velikim Budom, pa deo gde su umetničke slike i još mnogo, mnogo soba u kojima je izložena Indijska umetnost. Vreme leti a na putovanjima ono i nije baš neki saveznik, jer za kratko vremena moraš videti što više.
Odatle u bogati deo Delhija gde se nalazi Gandhi Smriti ali nas tuk tuk dovede do nekog prelepog i prepunog parka u blizini Smritija, Parka ruža, pa ajde malo da procunjamo njime. Dosta ljudi u parku i nekoliko zanimljivih zgrada gde dolaze bračni parovi da se slikaju na dan venčanja. Realno, ima mesta za pravljenje prelepih slika pa ajde malo i mi da se isfotkamo. Završismo sa fotkanjem i pravac Gandhi Smriti, ranije poznat kao Birla House ili Birla Bhavan. To je muzej posvećen Mahatmi Gandiju. Mesto u kome je Mahatma Gandi proveo poslednja 144 dana svog života, pre ubistva 30. januara 1948 godine. Prvobitno je to bila kuća porodice Birla, indijskih poslovnih tajkuna koji su sponzorisali Gandijev život nakon revolucije. Da podsetimo Gandi nije uzeo nijednu funkciju nakon dobijanja nezavisnosti Indije. Prođosmo kroz prelep deo Delhija, naravno prepun drveća i velikih bulevara, gde se nalaze ekskluzivni hoteli, sakriveni od drveća i ograda i prelepe vile. Na ulazu se upisujemo u knjigu odakle smo i krećemo u obilazak. Naravno odmah iskoči jedan da nam objašnjava, u najavi mora kinta da se da. Odvede nas do mesta gde je ubijen Gandi. Da se podsetimo, Gandi je krenuo na večernji, koji je upražnjavao svaki dan, sastanak sa narodom, gde su ljudi dolazili da pričaju i savetuju se sa njim. Jedan veliki travnjak na kome se nalazi uzdignuto mesto za sedenje gde se Gandi obraćao narodu. Ovde su dolazili i Nehru i svi vodeći ljudi Indije po savete od Gandija. Te večeri ga je ubio hinduistički ekstremista jer navodno nikada mu nisu oprostili što je daao deo Indije za Pakistan, a on je to vizionarski uradio da odvoji muslimane od hindusa jer kad tad bi došlo do konfrotacije ta dva naroda da su ostali da žive pomešani. Da napomenem Indira Gandi nije bila Gandijeva ćerka, već Nehruova ali se udala za pariškog advokata koji se prezivao Gandi. Odasmo poštu na mestu gde je ubijen, tu je podignut tzv Mučenički stub. Odatle krenusmo stazom na kojoj su napravljena stopala koja simbolizuju stope kojima je Gandi išao to veče do mesta ubistva i nazivaju se „Kolona mučenika“. Ulazimo u kuću, sagrađenu 1928 godine, i prvo u sobu gde je Gandi spavao. Krevet bez dušeka, stara pisaća mašina, naočare i knjige koje je čitao i na sliku njegova misao koja je ostavila jak utisak na mene „My life is my message“ – Tvoj život je tvoj put. Što bi rekli onako kako živiš takav si, nemoj da propovedaš jedno a da živiš drugačije. Jako, moćno. Dalje u sobe kojih ima 12 i u kojima se nalaze slike sa opisom Gandijevog života i predmeti iz njegovog života. Odgledasmo i video prezentaciju i uđosmo u jednu sobu, gde su napravljene scene od lutkiva u drveno staklenim ormarićima iz njegovog života. Provedosmo još malo vremena u obilasku kuće i onda polako iz nje nazad u smeštaj jer je noć blizu a i premor ubija. Stigosmo do hotela a pošto je poslednji dan reših da probam i njihovu ulićnu hranu pa šta bude. Prelepa, prejeftina, ali rezultate čekamo sutra.
Doviđenja Indijo, kako bih rekao prelepo je sve videti i naučiti dosta o tom narodu ali ipak bi to bilo to što se tiče nekih povrataka ovde, ali ko zna nikada ne reci nikada.
