Ćuretove pustolovine po INDIJI (Peti deo)

Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Indija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije. 

U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.

Ustajanje, sređivanje, upadanje u bus i pravac Tvrđava Amber. Tu je ona, što bi rekli nadomak grada, nepunih 20tak minuta vožnje. Naravno, ponovo uputstvo da budemo skoncentrisani na brzi ulazak u tvrđavu jer te spopadaju milioni prodavaca svega i svačega. Autobus se parkira i onda kao po komandi brdo prodavaca suvenira i kojekakvih gluposti. Jedan majstor sedi na parkingu i duva u frulu a kobra polako izlazi iz neke posude. Neka bato hvala, drugi put, još mi je u sećanju Marakeš i natezanje sa marokancima zbog slikanja kobre, za koju traže 100 evrića, ustvari puste da slikaš a onda ozbiljne ekipe te saleću, pa ko im ne odoli nadrlja.

Atrakcija je da na slonovima kreneš prema tvrđavi i uđeš u nju. Cena vožnje 8 evra a iskustvo prelepo tako da smo Tota i ja već na platformi čekajući naš „prevoz“ da krenemo. Skoro svi uzeše slonove tako da mini avantura krenu. Slon nestabilan, korpa koja se ljulja pa bi malo frka na početku. Ovde se voziš u korpi, na Tajlandu je veće ludilo jer ti daju da jašeš slona, tj da mu sedneš na vrat a oni ga vode. To je jača priča ali ni ova nije loša. Zezam se sa Totom kako je nekada sigurno ovako ulazila delegacija Kragujevca u tvrđavu pa onda moramo i mi.

Stigosmo na platformu za silazak i okupismo se i onda ulazak u veličanstvenu tvrđavu.

Tvrđava Amber je čuveni kompleks palata koji se sastoji od mnogih dvoraca, hramova, vrtova i paviljona, čija je gradnja trajala skoro 2 vijeka. Izgled ove građevine izaziva vrlo dvosmislen dojam. S jedne strane, nalaze se neosvojivi zidovi tvrđave, s druge strane prava orijentalna oaza sa čudesnim lukovima, drevnim mozaicima, ogledalima, fontanama i zamršenim lavirintom prolaza koji kriju mnoštvo tajni.

Njegova istorija započela je 1592. godine izgradnjom konvencionalnog odbrambenog bastiona dizajniranog za odbranu kneževine Dhundhar od neprijateljskih napada. Sam radža Man Singh inicirao je rad na ovom zaista ambicioznom projektu, ali nije uspio uživati ​​u rezultatima svog rada - poznati vojskovođa umro je mnogo pre njegovog završetka.

Za izgradnju tvrđave, koja je ostala administrativno središte ovih regija do osnivanja Džajpura, korišten je lokalni peščanik. Zidovi od ove svietložute stene gotovo su se stopili s okolnom panoramom. Efekat je toliko jak da je Amber gotovo nemoguće videti izdaleka. Ova odluka nije slučajno donešena - uz česte vojne napade igrala je ogromnu odbrambenu ulogu. Tvrđava je dobila ime po indijskoj boginji Ambi, poznatoj i kao Durga.

Zanimljivo je da su utvrđena naselja na ovom mestu postojala 1000 godina pre opisanih događaja. Kada je glavni put za Delhi prošao pored njih, jačanje pristupa rezidenciji Dhundharsa postalo je strateški važan zadatak. Štaviše, lokalni se narod toliko plašio trupa Delhijskog sultanata da je uz Amber sagrađena još jedna tvrđava, povezana s njom brojnim podzemnim tunelima. Zajedno s Amber čini moćnu odbrambenu strukturu čiji se zidovi protežu duž planinskih brda gotovo 20 km. Zbog tako impresivne veličine, lokalno stanovništvo ga često naziva "Veliki indijski zid", nagoveštavajući sličnost sa poznatim kineskim orijentirom.

Radove na tvrđavi završio je Jai Singh I, koji je postao naslednik prethodnog radže. Pod njim se tvrđava Amber u Džajpuru pretvorila u prekrasan dvorski kompleks sa 4 odvojena dvorišta, veštačkim jezerom Maota, luksuznim džamijama i vrtovima. Pa čak i uprkos činjenici da je nakon što se celi kneževski dvor preselio u drugi grad, bastion počeo propadati, i dalje je bio najvažnije utvrđenje Radžastana dugi niz godina.

Palata je podeljena na šest odvojenih, ali glavnih delova, svaki sa svojom ulaznom kapijom i dvorištem. Glavni ulaz je kroz Suraj Pol (Sunčana kapija) koja vodi do prvog glavnog dvorišta. Ovo je bilo mesto gde su vojske održavale pobedničke parade sa svojom ratnom nagradom po povratku iz bitaka, čemu su svedočile i žene kraljevske porodice kroz rešetkaste prozore kroz koje su virile jer im je bilo zabranjeno da se susreću sa drugim ljudima. Ova kapija je okrenula ka istoku prema izlazećem suncu, otuda i ime. Kroz ovu kapiju u palatu su ulazile kraljevske kavalkade i dostojanstvenici. Prolazeći kroz kapiju se oseti taj prelaz u glavi koji mora da te odvede u to vreme, da zamisliš kako je to bilo kada su vojske ili delegacije, svečano obučene i sa pratnjom, prolazile kroz nju ulazeći, baš kako Tota i jauđosmo.

 Jaleb Chovk je arapska fraza koja znači mesto za okupljanje vojnika. Ovo je jedno od četiri dvorišta Amer palate, koja je izgrađena za vreme vladavine Savai Jai Singha (1693–1743 nove ere). Maharadžini lični telohranitelji su ovde održavali parade pod komandom komandanta vojske ili Fauja Bakšija. Prvo dvorište.

Prolazimo kroz Ganeš Pol ulaz, tj impresivno stepenište od Jalebi Chovka koje vodi do glavne palate. Ovde, na ulazu sa desne strane stepeništa nalazi se hram Sila Devi gde su obožavali Radžput Maharaje, počevši od Maharaje Mansingha u 16. veku do 1980-ih, kada je ritual žrtvovanja životinja (žrtvovanje bivola) praktikovan.

Ganeš Pol, ili Ganeš kapija, nazvana po hinduističkom božanstvu Ganeši, za koje se veruje da uklanja sve prepreke u životu, predstavlja ulazak u privatne palate Maharadža. To je struktura na tri nivoa sa mnogo fresaka koje su takođe izgrađene po nalogu Mirze Raja Jai Singha (1621–1627). Iznad ove kapije je Suhag Mandir gde su dame kraljevske porodice gledale šta se to po Divan-i-Aam-u radi, naravno kroz rešetkaste mermerne prozore zvane „jalis“.
U hram se ulazi kroz dvokrilna vrata presvučena srebrom sa izdignutim reljefom. Glavno božanstvo unutar svetilišta okružuju dva lava od srebra. Legenda koja se pripisuje postavljanju ovog božanstva je da je Maharadža Man Sing tražio blagoslov od Kalija za pobedu u bici protiv Radže iz Džesora u Bengalu. Boginja je u snu naložila Raji da uzme njenu sliku sa morskog dna i postavi je i obožava. Raja je, nakon što je pobedio u bici kod Bengala 1604. godine, izvukao idola iz mora i postavio ga u hram i nazvao ga Sila Devi jer je isklesan iz jedne kamene ploče. Na ulazu u hram nalazi se i rezbarija Ganeše koja je napravljena od jednog komada korala.

Druga verzija instalacije Sila Devi je da je Raja Man Singh, nakon što je pobedio Radžu iz Džesora, dobio na poklon crnu kamenu ploču za koju se kaže da ima vezu sa epom Mahabharata u kojem je Kamsa ubio stariju braću i sestre Krišne na ovome. kamen. U zamenu za ovaj poklon, Man Sing je vratio kraljevstvo koje je osvojio bengalskoj radži. Ovaj kamen je zatim korišćen za izrezivanje lika Durge Mahišasuramardinija, koji je ubio kralja asura Mahišasuru i postavio ga u hram tvrđave kao Sila Devija. Sila Devi je od tada pa nadalje obožavan kao rodno božanstvo porodice Rajput iz Džajpura. Međutim, njihovo porodično božanstvo je i dalje bilo Jamva Mata iz Ramgarha.

Još jedna praksa koja je povezana sa ovim hramom su verski obredi žrtvovanja životinja tokom festivalskih dana Navaratri (devetodnevni festival koji se slavi dva puta godišnje). Praksa je bila da se osmog dana praznika žrtvuju bivol i koze ispred hrama, što bi se činilo u prisustvu kraljevske porodice, praćene velikim okupljanjem poklonika. Ova praksa je zabranjena zakonom iz 1975. godine, nakon čega je žrtvovanje održano u okviru palate u Džajpuru, striktno kao privatan događaj sa samo bliskim rođacima kraljevske porodice koji su posmatrali događaj. Međutim, sada je praksa žrtvovanja životinja potpuno zaustavljena u prostorijama hrama i prinosi boginji su samo vegetarijanskog tipa.

Drugo dvorište iliti Divan-i-Aam-u je mesto gde se radža susretao sa običnim narodom. Ogroman trem sa 27 kolonada od kojih je svaka montirana kapitelom u obliku slona, sa galerijama iznad, gde je on sedeo je fascinantan a mogu samo da zamislim kakav je bio u to vreme ukrašen ogromnim ćilimima, nameštajem, jer sve to je moralo da puca da bi narod bio fasciniran. Tu je narod dolazio i žalio se na svoje probleme. Pored trema je jedan manji u okviru zgrade gde su sedeli službenici, ministri, kada nije bio radža tu i sprovodilo radžine odluke. Sa te terase se proteže pogled na veštačko jezero na kome je jedna zidana zgrada, ustvari jedana bašta u koju je radža zasadio neko cveće koje je video vraćajući se sa nekog ratnog pohoda, koje se nije primilo ali se i dalje ta bašta zove po tom cveću.

Malo fotkanja pored Kapije Ganeš jer je prelepa i pravac u treće dvorište gde su se nalazile privatne odaje Maharadže, njegove porodice i pratilaca. U dvorištu se nalaze dve zgrade, jedna naspram druge, odvojene baštom postavljenom u stilu mogulskih vrtova. Zgrada levo od ulazne kapije zove se Jai Mandir, koja je izuzetno ukrašena staklenim umetnutim pločama i plafonima sa više ogledala. Ogledala su konveksnog oblika i dizajnirana su obojenom folijom i bojom koja bi blistala pod svetlošću sveća u vreme kada su bila u upotrebi. Takođe poznat kao Sheesh Mahal (palata ogledala), mozaici ogledala u boji bili su „svetlucava kutija za dragulje u treperavoj svetlosti sveća“. Sheesh mahal je sagradio kralj Man Sing u 16. veku i završen je 1727. E to baš deluje nestvarno čak i za današnje građevine a kamoli za prvu polovinu 18tog veka. I dalje su ogledala u upotrebi tj i dalje svetlucaju u igri svetlosti. Kad se upale lampe i usmere na njih prizor je fenomenalan, mogu samo da zamislim kako li je to izgledalo noću sa upaljenim bakljama. Sve tu puca od luksuza, jer je to jezgro tvrđave. Prelepi vrt, koji doduše danas sređuju, pokazuje svu silu jedne imperije. mogulsko carstvo je definitivno jedno od onih koje je gurnulo civilizaciju napred. Penjemo se na zid Ganeš kapije i virimo kroz mermerne cvetove kao nekada maharadžine žene. Odatle do druge zgrade koja se nalazi nasuprot Jai Mandira i poznata je kao Sukh Nivas ili Sukh Mahal (Dvorana zadovoljstva). Ovoj sali se pristupalo kroz vrata od sandalovine, koja su sada zaštićena i ne može se ući unutra već samo kibicovati na unutrašnjost sale. Zidovi su ukrašeni mermernim intarzijama sa nišama koje se zovu "chini khana". Cevovod za dovod vode protiče kroz otvoreni kanal koji prolazi kroz ovo zdanje održavajući okolinu hladnim, kao u klimatizovanom okruženju. Voda iz ovog kanala otiče u baštu i bila izuzetno bitna za mogule pa su svuda plitki bazeni koji su im služili i kao ogledala.

Posebna atrakcija ovde je rezbareni mermerni panel „magični cvet“ u podnožju jednog od stubova oko palate ogledala koja prikazuje dva leptira koja lebde; cvet ima sedam jedinstvenih dizajna uključujući riblji rep, lotos, kobru sa kapuljačom, surlu slona, lavlji rep, klip kukuruza i škorpiona, od kojih je svaki vidljiv na poseban način delimičnog sakrivanja panela rukama.

Odatle u četvrto dvorište koje je služilo za šetnju i obitavanje maharadžinih žena kojih je bilo 20tak. Ima i mali bazenčić gde su se one porađale u vodi. Kažu da im nije bilo dozvoljeno da komuciraju izmađu sebe da se ne bi svađale. Ono, kao ptica u zlatnom kavezu, mada kako je sad prljavo po Indiji mogu da zamislim u to vreme, tako da je bilo vrh živeti ovde. Prođoše sati obilaska, a moglli bi proći još toliko, ali se mora dalje, jer se mora još što šta videti u Džajpuru.

Galerija slika