Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Indija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Napuštamo bajkovitu Agru, realno jedan od najlepših gradova koje sam video, aj da kažem ovako, Tadž Mahal i Agra tvrđava zaslužuju ogromno mesto u mom sećanju a naravno i u pričamo koje prepričavam sa putovanja.
Sledeća stanica je grad Vrindavan istorijski grad u okrugu Mathura u Utar Pradešu. Nalazi se u regionu Braj Bhoomi i ima verski značaj za Hinduse koji veruju da je Krišna, jedno od glavnih božanstava u hinduizmu, proveo veći deo svog detinjstva u ovom gradu. Grad ima oko 5.500 hramova posvećenih obožavanju Krišne i njegove glavne supruge, Rade, pa je samim tim jedno od najsvetijih mesta za vaišnavske tradicije.
Vrindavan je deo „Krišna hodočašća“ koji razvija indijsko ministarstvo turizma. Drevni sanskritski naziv grada, Vrndavana, potiče od njegovih šumaraka vrnda (sveti bosiljak) i vana (šuma), a samom gradu daje na lepoti i reka Jamuna koja protiče kroz grad.
Grad ima oko 63.00 stanovnika, a poznat i kao „grad udovica“ zbog velikog broja udovica koje se doseljavaju u grad i okolinu nakon što su izgubile muževe. Procenjuje se da ima 15.000 do 20.000 udovica. Mnogi žive u ekstremnom siromaštvu i provode vreme pevajući bhajanske himne na bhajanašramima.
Stižemo do jednog velikog parkinga odakle nas preuzimaju električni automobili, nalik velikim golf autićima koji nas voze do prvog velikog svetilišta koje ćemo obići Prem Mandir Virdavan. Idemo nekim zaobilaznim prašnjavim putem da bi izbegli gužvu koja se već stvorila u gradu. A onda još jedna slika Indije, u sred nekog đubrišta pored tog puta spava čovek, pa bre što ne ode 10 metara u stranu. Napokon stižemo do hrama gde te startuju da ti udare neki krišna znak na čelo ali to vešto izbegavamo i prolazimo kontrolu na ulazu.
Ispred nas, na ogromnom mermernom platou se ukaza hram Prem Mandir od belog prelepog mermera. Impozantno deluje. Uređeni travnjaci u dvorištu hrama su prepuni figura ljudi i životinja koje oslikavaju život krišne. Naravno da smo tu atrakcija tako da na svakom koraku te neko zaustavlja da se slika, jer mnogo hodočasnika dolazi iz ruralnih delova Indije i nikada nije videlo belca. Obilazimo prvo dvorište sa impozantnim figurama a sa strane se vide ogromne zgrade i hale koje služe za velika okupljanja. Naravno da pre ulaska u hram mora da se izuje i papuče se ostavljaju u velikim torbama.
Hram je neverovatan ali se vidi da je nov. Prem Mandir doslovno znači Hram božanske ljubavi. Hram je osnovao Jagadguru Shri Kripalu Ji Maharaj (peti Originalni Jagadguru). Održava ga Jagadguru Kripalu Parishat, međunarodno neprofitno, obrazovno, duhovno, dobrotvorno društvo. Kompleks se nalazi na površini od 22 hektara. Kamen temeljac položio je Jagadguru Shri Kripalu Ji Maharaj u prisustvu hiljada bhakta 14. januara 2001. Izgradnja objekta trajala je oko 12 godina, uključujući oko 1000 zanatlija i koštao je 23 miliona dolara. U potpunosti izgrađen od italijanskog mermera. Ukupne dimenzije hrama, uključujući njegovu zastavu, su 38 metara visine, 58 metara dužine i 39 metara. 84 panela koji prikazuju zabave Shri Radha Krishne su uklesani na spoljnim zidovima hrama. Zidovi su napravljeni od čvrstog italijanskog mermera, 0,99 metara debelog. Dok obilazim hram spolja da pogledam slike na zidovima izgoreše mi stopala, jaka temperatura a mermem ko po žaru ga gaziš.
Posvećen je Radha Krišni i Sita Ramu. Kako ulazimo na donji nivo koji je posvećen Rada Krišna, glavnoj supruzi Krišne, dolazimo do njene skulpture ispred koje se svi mole ali je zabranjeno slikanje. Na zidovima su slike iz života krišne ali i Jagadgura Shri Kripalu Ji Maharaja. Penjem se stepenicama na drugi nivo koji je posvećen Sita Ram gde se takođe nalazi velika skulptura. Što bi rekli lepo ali nekako prazno za nas. Ubismo tu neko vreme i polako ponovo u autiće da se odvezemo do Iskcon hrama koji se naziva i Šri Krišna Balaram Mandir, i jedan je od najvećih Iskcon hramova na svetu. Hram je posvećen hinduističkim bogovima Krišni i Balarami. Druga božanstva hrama su Radha Krišna i Gauranga Nitiananda. E tu nastaje ludilo jer neki orkestar koji sedi na zemlji svira one njihove pesme, mantre, hare krišna hare rama po hiljadu puta a oni svi u transu igraju i pevaju. Prizor je top. Tu su i dva svetilišta u kojima su obučene lutke božanstava kojima oni prinose poklone koje su doneli. E sad tu kreće zaluđica, igramo i mi, veselimo se i u jednom trenutku se ukaza mesto za sedenje pored orkestra pa uleto na njega da pravim cirkus. Tapšem, pevam, zanosim se što bi rekli i plačem od smeha. Ubismo tu jedno pola sata, stvarno ova mantra, ponavljanje istih stihova i muzika koju sviraju, najzanimljiviji instrument ja „ležeća“ harmonika, ista ko naša samo stoji na zemlji. E prijatelju moj pa Miki svira po ceo dan sa 15 kila na leđima a oni sedi pa razvlači. Dođe vreme da se krene i dolaze da me zovu a ja: „Idite, ja sam napokon sretan, našao sam sebe, svoje nove prijatelje. Idite, podelite moje stvari sirotinji, ostajem ovde. Hare krišna hare rama...“. Jak smeh i ono aj bre polazi ne mlataraj više.
Ponovo u autiće, pravac parking, pakovanje u bus i na put ka Nju Delhiju.
