Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Indija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Koncept putovanja je takav da se što više obiđe, pa tako napuštama fascinantnu Tvrđavu Amber da bi videli ostale znamenitosti Džajpura. Tišina prati put jer smo svi i dalje pod ogromnim utiskom. Bus staje u srce grada da bi obišli sledeću atrakciju a to je Grdaksa palata. Stajemo ispred još jedne grandiozne građevine koja nosi novo razdoblje države Rajastan koja je poznata i po tome jer svi muškarci, oni pravi, nose velike brkove.
Ponovo ulaz kroz ogromnu kapiju koja najvljuje novo ludilo koje ćemo videti. Vodič nas smešta u hlad ispod velikog trema gse počinje priču o tvrđavi.
Smeštena u srcu ružičastog grada Džajpura, Gradska palata je bila mesto odakle je vladao maharadža. Ova palata takođe uklјučuje čuvene 'Čandra Mahal' i 'Mubarak Mahal', i druge zgrade koje čine deo kompleksa palate. Palata se nalazi na severoistočnoj strani centralnog Džajpura i ima mnogo dvorišta i zgrada. Palatu je između 1729. i 1732. godine sagradio Savai Jai Singh II. Vladao je u Ameru i planirao i izgradio spolјne zidove palate, a kasniji vladari su dodali arhitekturu ove palate sve do 20. veka. Prešao je iz Amera u Džajpur zbog problema sa vodom i povećanja stanovništva 1727. Urbanistički raspored grada Džajpura je naručen Vidiadhar Bhattacharia i Sir Samuel Svinton Jacob. Arhitektonski stilovi su uglavnom zasnovani na fuziji radžputskog, mogulskog i evropskog stila. Danas je 'Čandra Mahal' pretvoren u muzej u kome se nalaze unikatni ručno rađeni proizvodi, razne vladarske uniforme i još mnogo toga što se odnosi na kralјevsko nasleđe Gradske palate.
Gradska palata odražava rajputske, mogulske i evropske arhitektonske stilove, iako je palata dizajnirana prema raspravi Vaastushastra. Neke od poznatih kapija su „Udai Pol“, „Jaleb Chovk“, „Kapija Tripolia“ i „Virendra Pol“, koje su takođe različiti ulazi u palatu. Sve su to bogato ukrašene. Palata je dizajnirana prema „mrežastom stilu“ i u njoj se nalaze različite strukture kao što su „Čandra Mahal“, „Mubarak Mahal“, „Divan-I-Khas“ i „Hram Govind Dev Ji“. Zidovi i kapije su kitnjasto dizajnirani u mogulskom stilu, sa raznim muralima, rešetkama i ogledalima koji ih krase sa strane.
Posebna atrakcija je veliko dvorište koje ima 4 kapije koje su ukrašene motivima koji predstavljaju 4 godišnje doba. Na jednoj kapiji se nalazi garda, pored dva topa, koja tu propušta određene ljude. Upitah vodiča o čemu se radi kad mi on objasni da je palata živa, tj da je tu rezidencija indijskog maharadže, koji je sada samo protokolarna funkcija, i da se tu i dalje dešavaju prijemi. Skočih na brzinu do njih i opali neku fotku da ostane mala uspomena na maharadžinu gardu. Pod tim tremom su i dve velike srebrne posude za vodu. Kažu da kad je maharadža išao u Engledku na inaguraciju nekog engleskog kralja poneo sa sobom pijaću vodu jer se onda putovalo brodovima. Naravno poveo je i kuvare i celu svitu sa sobom jer kažu da se plašio da se ne zarazi. Pored ovolike prljavštine realno nije mogao nigde da se zarazi u evropi al aj sad. Takođe obilazimo Divan Am gde je primao građane sa svojim problemima ali je tu zabranjeno slikanje pa opalih samo jednu sliku. Naravno, prelepa dvorana u kojoj su slike svih maharadža sa nekim njihovim sppecifičnim predmetima po kojima su ostali poznati. Nastavismo dalje ka muzeju svile i garderobe, e to treba videti, nažalost i tu je zabranjeno slikanje pa aj da ispoštujem. Videh i odelo za Polo, jer sin od jednog maharadže je igrač pola i čak ima medalju sa nekih olimpijskih igara. Vrtesmo se po palati jer na svakom ćošku te nešto iznenadi i privuče tako da na ovakvim putovanjima vidiš koliko je vreme relativna stvar. Svratismo i do prodajnog dela palate sa takmim šalovima i maramama da ti pamet stane.
Odmah prekoputa je jedna od neverovatnih građevina u to vreme. Džantar Mantar — opservatorija bez teleskopa.
Opservatorija ali ne onakva kakvu mi zamišljamo sa teleskopima i raznim mašinerijama, već opservatorija sa zidanim instrumentima. Ali u vreme kada je izgrađen, početkom 18. veka, Džantar Mantar je bio upravo to. Vredi zapaziti činjenicu da je ova opservatorija i bez teleskopa i drugih instrumenata koji su postojali u Evropi pružala detaljne i relativno tačne informacije o nebeskim telima.
Džantar Mantar je ime po kom su poznate tri od pet opservatorija koje je izgradio vladar oblasti Radžput, maharadža Savaj Džaj Sing II. Reč „džantar“ potiče od reči „jantra“, što na sanskritu znači „instrument“, dok je reč „mantar“ izvedena iz reči „mantra“, što znači „formula“. Ime Džantar Mantar nastalo je zahvaljujući običaju da se reči koje se rimuju u govoru vezuju jedna za drugu da bi se nešto naglasilo.
U Džantar Mantaru se nalaze četiri instrumenta od kamena. Najupečatljiviji od njih je Samrat jantra ili Vrhovni instrument — „zapravo sunčani časovnik koji označava pune sate“. To je Džaj Singovo najznačajnije ostvarenje. Samrat jantra je u stvari ogroman kameni trougao koji leži na kateti dužine 34,6 metara. Visok je 21,3 metra, a njegova širina iznosi 3,2 metra. Hipotenuza trougla dužine 39 metara paralelna je sa Zemljinom osom i usmerena je prema Severnom polu. Sa obe strane ovog trougla nalaze se kvadranti s podeocima koji pokazuju sate, minute i sekunde. Iako su jednostavni sunčani časovnici postojali već stolećima, Džaj Sing je ovaj osnovni instrument za merenje vremena pretvorio u preciznu spravu za merenje deklinacije i drugih koordinata nebeskih tela.
Ostala tri instrumenta u ovoj opservatoriji su Ram, Džajaprakaš i Mišra jantra. Ove građevine složene konstrukcije služile su za merenje deklinacije, visine i azimuta Sunca i zvezda. Mišra instrument je čak pokazivao kada je podne u različitim gradovima širom sveta.
Sve instrumente osim Mišra jantre konstruisao je Džaj Sing. Oni su bili složeniji i funkcionalniji od svih ostalih koji su u to vreme postojali u Indiji. Zahvaljujući njima napravljeni su tačni almanasi i astronomske tabele. Bile su to elegantne građevine, lepe za oko, i pružale su dragocene informacije sve dok ih teleskop i drugi pronalasci nisu učinili zastarelim. Ali, zašto Džaj Sing, genijalan i učen čovek, nije za svoja astronomska istraživanja koristio neke od sprava koje su postojale u Evropi, uključujući i optički teleskop? Odgovor na to pitanje povezan je s maharadžinim poreklom i prilikama koje su vladale u to vreme.
Džaj Sing je rođen 1688. u indijskoj državi Radžastan. Njegov otac je bio maharadža u Amberu, prestonici klana Kačavaha, čiji su članovi pripadali kasti Radžputa. Bio je podređen mogulskim vladarima iz Delhija. Mladi princ je učio hindi, sanskrit, persijski i arapski jezik. U njegovo obrazovanje bilo je uključeno i poučavanje matematici, astronomiji i borilačkim veštinama. Ali, kao što svedoči jedan zapis iz tog vremena, princ je imao svoj omiljeni predmet: ’Otkako je prvi put počeo da koristi svoje sposobnosti razmišljanja i kasnije tokom sazrevanja, Savaj Džaj Sing je u potpunosti bio posvećen izučavanju astronomije.‘
Godine 1700, nakon smrti svog oca, 11-godišnji Džaj Sing je stupio na presto u Amberu. Uskoro je mogulski car pozvao mladog vladara na svoj dvor u južnoj Indiji. Tamo je Džaj Sing upoznao Džaganata, odličnog poznavaoca matematike i astronomije, koji je kasnije postao njegov glavni pomoćnik. Odnosi mladog maharadže sa dvorom u Delhiju bili su promenljivi, sve do 1719, kada je otpočela vladavina Muhameda Šaha. Džaj Sing je tada pozvan u Delhi, na sastanak s novim mogulskim carem. Izgleda da je na tom sastanku, koji je održan u novembru 1720, Džaj Sing predložio da se izgradi opservatorija. Njegova zamisao je najverovatnije sprovedena u delo 1724. godine.
On je uvideo da su indijski almanasi i astronomske karte prilično netačni i da je na polju astronomije ostvaren vrlo mali napredak. Stoga je odlučio da napravi nove karte koje bi bile u skladu sa stvarnim položajem vidljivih nebeskih tela. Takođe je želeo da napravi instrumente za astronomska posmatranja koji će biti dostupni svima koji se predano bave astronomijom. Džaj Sing je sakupio ogroman broj knjiga iz Francuske, Engleske, Portugala i Nemačke. Na svoj dvor je rado primao naučnike iz indijskih, islamskih i evropskih škola astronomije. Čak je poslao svoje izaslanike — prvu misiju koja je sa Istoka krenula u Evropu da bi prikupila informacije o astronomiji — i opunomoćio ih da donesu knjige i astronomske sprave.
Razlog zašto je Džaj Sing podigao kamene građevine kada su u Evropi već korišćeni teleskop, mikrometar i nonijus... je religiozna klima tog vremena. Bramanski naučnici su odbijali da putuju u Evropu zbog toga što bi prelazak preko okeana za njih mogao da znači gubitak položaja u društvu. Izučavaoci iz Evrope koji su pomagali Džaj Singu da sakupi informacije bili su uglavnom jezuiti. Prema V. N. Šarmi, koji je napisao Džaj Singovu biografiju, jezuitima i katoličkim laicima je pod pretnjom Inkvizicije bilo zabranjeno da prihvate gledište koje su zastupali Galilej i drugi naučnici, naime da Zemlja kruži oko Sunca. Crkva je to gledište smatrala jeretičkim i ateističkim. Stoga ne iznenađuje što Džaj Singovi izaslanici nisu doneli iz Evrope dela Kopernika i Galileja, kao ni nove instrumente koji su korišćeni da bi se dokazala tačnost heliocentričnih teorija.
Kako god i šta god, napraviti ovako precizne instrumente i to zidane, neverovatnih dimenzija je stvarno poduhvat koji pokazuje koliki je genijalac bio.
A sad pauza za ručak u restoranu čija terasa gleda n Hava Mahal. Prelepo. Naravno post je pa se mora jesti vegetarijanska hrana ali je ona ovde vrhunska tako da ne pada teško.
Vreme je za hotel i odmor ali neee, mora se dalje lutati ulicama Džajpura jer ko zna kada će me ili dali će me put ponovo navesti ovuda. Već polako pada mrak ali uzimamo tuk tuk da nas odveze do Amber palate na noćni svetlosni šou. Nažalost zakasnismo na englesku projekciju pa morasmo na hindu ali to samo dade još jedan kvalitet jer gledajući u svetlosne efekte na tvrđavi i slušajući hindu jezik deluje čarobno. Prelepo urađen šou koji se retko gde sreće.
Natad u grad i svraćanje do Jal Mahala, palte na vodi, ili palate u sred jezera koja ovako odvatljena deluje kao da je na nebu. Oslikavanje njeno u vodi je joj daje takvu dozu mističnosti da je to čudo.
Tuk tuk vraća do Hava Mahal gde se popeh ponovo u neki drugi restoran sa pogledom na nju, da polako završih veče uživajući u indijskom čaju i druženju sa konobarima koji polako raspremaju terasu.
Povratak u hotel, a glava dudnji od viđenih prizora. Džajpur je ono mesto koje ti ostane dublje urezano od svega što si u životu video.
