Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je bilo Indija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Iako nije poslednja destinacija mog puta po Indiji, Tadž Mahal zaslužuje da bude poslednji opisan jer je definitivno jedna od najveći svetskih kulturno-istorijsko-turističkih atrakcija.
Dolazak u Agru u jutarnjim časovima je sa „leptirima u stomaku“, neka pozitivna, aj da je nazovemo trema zbog obilaska Tadž Mahala počinje da obuzima telo. Rešio sam da sam odem u obilazak i posvetim se samo njemu, jer ostali idu prvo da vide Utvrđenje Agra pa nakon toga Tadž, a ne bih gubio vreme ni na šta drugo danas već želim da ceo dan posvetim njemu. Brzi ulazak u hotel, presvlačenje, hvatanje tuk tuka ispred hotela i evo me već polako na kako krstarim ulicama Agre do ulaza u Tadž. Ostavi me tuk tuk na malo većoj udaljenosti od ulaza, jer je njima zabranjeno da prilaze bliže, i odatle me preuzmivaju kao kola za golf terene samo u koja može da sedne oko 20 ljudi. Čak tu i ne kupuješ kartu, nego te oni voze do samog ulaza, koji ispade da je samo 200 metara udaljen od tog mesta, tako da sam znao prošetao bih. Pošto sam stigao odmah nakon otvaranja nema gužve za kartu pa sam već na ulazu na detektorima za metal i ozbiljnom pretresanju. Prođoh sve to i polako ka Tadžu. Uzbuđenje raste, toliko toga sam se naslušao o njemu, na toliko slika i filmova ga video a evo sada, tu sam, da upotpunim sebe njime. Polako prilazim Velikim vratima koja se nalaze se na severnom ulazu u dvorište pred zgradom (Džilaukhana) i omogućavaju prelaz između bazara (pijace) i odmorišta sa duhovnim područjem na kojem se nalaze vrt, džamija i mauzolej. Pravougaonog su oblika, i projektovane su poput džamije unutar kompleksa. Na uglovima se nalaze oktogonalni tornjevi koji zgradi daju izgled odbrambenog karaktera. Kupole su bile karakteristične isključivo za grobnice i džamije pa nisu korištene na Velikim vratima. Citati iz Kurana i ornamenti uklesani u mermeru koji su ispunjeni bojama raspoređeni su na pažljivo odabrana mesta i daju strašnu moć Velikim vratima. Zamoli jednog profesionalnog fotografa da me isfotka ispred i kad sam izvadio zastavu on mireče da ne sme ovde nikakva zastava i da je sklonim. Ok. Prolazim kroz koja je unutra manje impozantno izgleda i taman da krenem u dvorište ka Tadžu kad me startovaše tri naoružana vojnika sa dugim cevima, od kojih mi se jedan preljubazno obrati sa pitanjem da li imam neku zastavu kod sebe. Odgovorih da imam i da je to zastava moje zemlje i Indije i počeh da je vadim kad mi on reče da je ne otvaram nego je uze i odmah stavi u džep. Rekoh mu da imam slike zastave i on mi zatraži da mu pokažem i kad vide nabaci osmeh na lice. Počeh da mu objašnjavam a on preljubazno me smiruje u fazonu sve je ok, da budem strpljiv, nema nikakvih problema i priča sa nekim na toki voki. Stojimo tu i dođe neki u civilu, vidim taj se pita, nešto munđaju i rekoše mi da krenem sa njima. Nije baš da idem veselo ali nisam ni previše zabrinut jer je zastava ok. Odvedoše me u neku sobu gde su sve vojnici ali se skupi joše još neki u civilu. Objašnjavam im da pogledaju zastavu ali oni ni za živu glavu da je otvore. Ponovo mi traže da im pokažem slike zastave, koja je u džepu od onog vojnika i ja im pokazujem i oni smireno mi objasniše da ne sme ovde da se unosi nikakva zastava ili transparent ali im i ja objasni da takav podatak nema nigde na sajtu niti u člancima koje sam čitao o Tadžu tako da je dogovor da ostavim zastavu i da je preuzmem kada budem izlazio. OK, ljubazno kao i od samog početka se pozdraviše samnom i to je to. Polako nazad na kapiju, a adrenalin još veći zbog ove situacije. Prolazim kaoiju i ispred mene Njegovo veličanstvo Tadž Mahal, ali baš Njegovo veličanstvo. Au kako je moćan, au kako pogađa, bukvalno lepi pogled na sebe ali tako da niti šta drugo mogu da vidim niti da čujem oko sebe. Zakucan, ali zakucan za njega stojim ni sam ne znam koliko dugo. Trže me fotograf koji mi traži neku sitnu kintu da me slika sa profesionalnim aparatom tako da mi napravi neke stvarno top slike. A onda krenuh polako ka Tadžu kroz prelep vrt i zakuca se na jednu klupicu sa koje mi se pruža najlepši i najbliži pogled na njega. Fascinantno. Koliko god da gledaš iznova otkrivaš neke prelepe detalje.
Tadž Mahal je izgrađen između 1631. i 1654. godine. Gradilo je 22.000 lјudi. Šah Džahan je naredio izgradnju ovog mauzoleja za svoju omilјenu ženu, Ardžumand Bano Begum, koja je poznatija kao Mumtaz Mahal. Tadž Mahal se smatra vrhunskim ostvarenjem mogulske arhitekture, stila koji kombinuje elemente persijskih, indijskih i islamskih arhitektonskih stilova. Godine 1983, Tadž Mahal postao je UNESKO-v spomenik Svetske baštine opisan kao „dragulј islamske umetnosti u Indiji i jedan od univerzalno priznatih remek-dela svetskog nasleđa.“ Iako je bela kupola mermernog mauzoleja najpoznatija arhitektonska komponenta, Tadž Mahal je zapravo integrisani kompleks struktura. Iranski arhitekta Ustad Ahmad Lahauri smatra se glavnim projektantom Tadž Mahala. Sastoji se od centralne oktagonalne građevine, krunisane lukovičastom kupolom, čija je ukupna visina oko 75 m i koja je skoro u potpunosti izgrađena od belog mermera; uz nju stoje dva simetrična zdanja od crvenog peščara - jedno na severozapadu a drugo na jugoistoku. Na severozapadu se nalazi džamija, a na jugoistoku kuća za odmor. Dimenzije čitavog kompleksa pravougaonog tlocrta oivičenog zidom iznose 300 x 560 m. Ispred pomenuta tri zdanja nalazi se ogroman vrt, podelјen na četiri dela simetrično raspoređenim kanalima. Tadž je kralјevski mauzolej za velikog vladara i njegovu omilјenu ženu. Citati iz kurana su raspoređeni na pažlјivo odabrana mesta uklesani u mermerne ploče i ispunjeni crom bojom. Takođe rezbareno cveće napunjeno bojama u mermernim pločana ostavlja bez daha. Opšti plan i duhovni karakter ovog remek-dela zasnivaju se na idejama koje su razvili sufijski mistici. Ovaj San u mermeru, kako ga nazivaju istoričari umetnosti, sagrađen je na obali reke Džamune za Ardžumand Banu Began koju je šah Džahan odlikovao počasnim imenom Mumtaz Mahal, dragi kamen palate. Ona je nakon rođenja četrnaestog deteta umrla 1631. godine, a mogul je naredio da se iznad njenog groba sazida grobnica kakvu svet nije video. Predanje kaže da ga je supruga pratila svuda pa i na svim ratnim pohodima, i da je na jednom od krenula da se porađa iako su je savetovali da to ne radi jer je veliki rizik. Međutim ona nije odustala a kada je videla da neće preživeti zamolila ga je da joj napravi grobnicu kakvu svet nije video. A njegova ljubav prema njoj je bila neverovatna i Džahan-šah joj je obećao da će ispuniti njenu poslednju želјu, pa je gradnja počela 1632, godinu dana posle njene smrti. Stručnjak za konstrukciju kupole je verovatno iz Istanbula, zidari su dolazili iz Delhija i Kandahara, stručnjaci za vrh kupole su dolazili iz Lahora i Samarkanda, kaligrafi za kaligrafiju iz Širaza i Bagdada, rezbari cveća iz Buhare, vrtne arhitekte iz Kašmira.
Planovi su rađeni neposredno nakon njene smrti, glavni mauzolej završen je 1648. godine, dok su ostale zgrade i vrtovi dovršeni pet godina posle. Vladar Džahan-šah lično je opisao Tadž Mahal ovim rečima:
„Treba li krivica tražiti utočište ovde,
Kao izvinjenje, postaje čista od greha.
Treba li grešnik poći do ovog zdanja,
Nјegovi gresi biće zaboravlјeni.
Prizor ovog zdanja stvara prizore tuge;
I Sunce i Mesec suze liju iz očiju.
Na ovom svetu ovo zadnje je građeno;
Da time pokaže slavu svoga stvaraoca.”
— Šah Džahan
Tadž Mahal obuhvata i proširuje arhitektonske tradicije persijske i rane mogulske arhitekture. Karakteristična inspiracija dolazi od uspešnih timuridskih i mogulskih građevina poput Tamerlanove grobnice, praoca mogulske dinastije, u Samarkandu, Humajunove grobnice, grobnice Itmad Ud Daula, te Džahan-šahove džamije Džama Masdžid u Delhiju. Dok su rane mogulske zgrade uglavnom građene od crvenog peščara, Džahan-šah preferirao je korišćenje belog mermera sa umetnutim dragim kamenjem, što je za vreme njegove vladavine postao novi nivo istančanosti.
1573. godine. kada je Džahan-šah zaseo na presto, stanovništvo Agre brojalo je otprilike 700.000 lјudi, a grad je bio veliki trgovački centar zbog saobraćajne reke i puteva, pun umetnika, učenjaka i duhovnjaka.
Zanimljiva je priča o gradnji Tadža gde su umesto da upotrebe skela od bambusa, graditelјi su konstruisali goleme skele od opeke koje su bile toliko velike da su nadzornici procenjivali kako će im trebati godine da ih razmontiraju. Džahan-šah je izdao nalog kojim se dozvolјava slobodno uzimanje opeka sa goleme skele, pa su ih okolni selјaci pograbili preko noći. Rampa od nabijene zemlјe dužine 15 km izgrađena je za transport mramora i drugih materijala. Grupe od 20 do 30 volova vukli su kamene blokove na posebno dizajniranim vagonima. Blokovi su na svoja mesta podizani razvijenim sistemom čekrka. Voda je do gradilišta crplјena pomoću složenih sistema kanala i vodospremnika koje su punili korišćenjem životinjske snage.
Gradnja podnožja i grobnice trajala je oko 12 godina. Ostatak kompleksa građen je još 10 godina i završen je ovim redosledom; minareti, džamija, džavab i Velika vrata. Budući da je kompleks građen u etapama, postoji neusklađenost oko datuma završetka gradnje. Na primer, mauzolej je sam završen 1643. godine, ali rad na ostatku celine je nastavlјen i trajao je još desetak godina. Procene troškova izgradnje Tadž Mahala variraju zavisno o izvorima i načinima računanja. Ukupna cena izgradnje procenjuje se na oko 32 miliona rupija u to doba, što preračunato u današnje dolare iznosi neverovatnih nekoliko milijardi dolara.
Građevinski materijal nabavlјan je u većem delu Indije i Azije. Preko 1000 slonova korišćeno je za transport građevinskog materijala u vreme izgradnje. Blistavi beli mramor stizao je iz Radžastana, jaspis iz Pendžaba, žad i kristal iz Kine. Tirkiz je sa Tibeta, lapis lazuli iz Avganistana, safiri sa Šri Lanke, te karneol iz Arabije. Sveukupno je 28 različitih dragih i poludragih kamenja umetnuto u beli mermer.
Istorija o glavnim projektantima Tadž Mahala je nejasna, budući da su se u islamskom svetu tog doba zasluge pripisivale uglavnom mecenama, a ne arhitektima. Prema savremenim izvorima, poznato je da je za gradnju i nadzor bio zadužen široki tim arhitekata. Izvori spominju kako je sam Džahan-šah lično učestvovao u izgradnji više nego bilo koji mogulski vladar pre njega, te da je održavao dnevne sastanke sa arhitektama i nadzornicima. Hroničar Lahouri spominje kako je Džahan-šah „neretko davao ili menjao ideje koje su predlagali arhitekti i da je postavlјao kompetentna pitanja“. Dvojica arhitekta spomenuta su imenom; Ustad Ahmad Lahauri i Mir Abdul Karim. Ustad Ahmad Lahauri postavio je temelјe Crvene tvrđave u Delhiju, dok je Mir Abdul Karim bio omilјeni arhitekta Džahan-šahovog prethodnika Džahangira, a spominje se kao nadzornik kao i Makramat Han prilikom izgradnje Tadž Mahala.
Sve to čitam sa pripremljenih papira, jer teško je naći nekoga vodiča koji može sve to tako detaljno opisati. Čitam, gledam, a naročito deo koji opisuje sam Tadž, njegove delove, proporscije, namene, ma sve je bajkovito, sve me vraća da zamišljam kako je bilo u to vreme, kako je sve to izgledalo kada su dolazile kraljevske i carske svite u posetu mauzoleju. Još i hindu jezik koji čujem svuda oko mene daje tu posebnu draž koju nikako ne možeš osetiti dok ne dođeš ovde. Polako se penjem na terasu Tadža da ga pogledam izbliza, da ga dodirnem, da osetim tu njegovu moć. Ulazim u unutrašnjost mauzoleja koji je izgrađen prema strogom simetrijskom redu. Zdanje sadrži četiri sprata; u prizemlјu se nalaze grobnice Džahana i Mumtaz, prilazni sprat sadrži identične kenotafe njihovih grobnica sa sprata ispod u mnogo doteranijoj komori, te sprat deambulatorija i krovne terase. Mi ulazimo u prizemni deo gde su kopije njihovih grobnica koje su okružene mermernom ogradom koja je u fazonu kao onih paravana za presvlačenje. Zabranjeno je slikanje i duže zadržavanje ali imam sreće da nema gužve tako da sam mogao malo duže da ostanem. Hijerarhijska doslednost celog kompleksa doseže svoj vrhunac u glavnoj komori koja sadrži kenotafe Šaha Džahana i Mumtaz Mahal. Mumtazin kenotaf postavlјen je na geometrijski centar zgrade, dok je Džahan naknadno sahranjen od njene grobnice prema zapadu. Unutrašnjost je u potpunosti izgrađena od mramora, a kenotafi su ukrašeni dragim kamenjem poslaganim u koncentričnim oktogonima. Takvo oblikovanje karakteristično je za islamsku i indijsku kulturu kao važna duhovna i astrološka tematika. Komora je napravljena kao rajski vrt i kao takva sadrži rezbarije cveća, rastinja i arabeski, te krasopise taluta i manje korištenog nash pisma. Muslimanska tradicija zabranjuje ukrašavanje grobova, pa su tela Džahana i Mumtaz položena u relativno običnu komoru koja se nalazi ispod sobe s kenotafima. Sahranjeni su na potezu sever-jug, s glavama okrenutim prema desno (zapad) u smeru Meke. Kupola Tadža uzdiže se iznad njihovih kenotafa, koji su verna kopija pravih grobnica iz podruma ispod. Mumtazin kenotaf dimenzija je 2.5 za 1.5 m i ukrašen je krasopisima koji veličaju njen lik. Džahanov kenotaf je na zapadnoj strani i jedini je asimetrični element u celom kompleksu. Nјegova grobnica veća je od ženine, ali se sastoji od istih elemenata; većeg sarkofaga na nešto višoj bazi, takođe ukrašenog začuđujućom preciznošću sa lapidarijumima i krasopisima. Na poklopcima oba sarkofaga nalazi se skulptura malene kutije s pisalјkom koja je tradicionalna mogulska pogrebna ikona. Izlazim na plato, zavaljujem se na malu ogradu, lego koliko sam dug i krećem da uživam u pogledu na Tadž, a sad sam već deo njega, u hladovini od zidina. Vreme prolazi brzo jer kad bi hteo da prođe sporije ono ubrzava i obrnuto. Silazim sa platoa i razmišljam na koju stranu da krenem pošto sa obe bočne strane mauzoleja nalaze se dve gotovo identične zgrade, simetrične s obzirom na glavnu osu kompleksa. Za razliku od belog mramornog mauzoleja, građene su od crvenog peščenjaka. Zapadno je džamija, istočno je džavab što znači odgovor, jer je građena kao vizuelni balans džamiji na simetričnoj strani, a korišćena je kao gostinjska kuća za važne posetioce. Razlikuje se od džamije po tome što nema mihrab, odnosno nišu u zidu džamije koja predstavlјa smer Meke i prema obliku spratova koji su geometrijski oblikovani dok se etaža džamije sastoji od obrisa 569 ćilima u crnom Mermeru. Krećem prema Džamiji koja se nalazi sa desne strane i tu nalećem na čuvara koji se zakucao u jednom prolazu tako da ga posetioci preskaču. Neki vodič dođe sa nekom porodicom pa krenu da ih slika tako da mi otkri mesta na kojima se prave dobre slike. Odatle do Džavaba i ponovo na klupicu da nastavim u uživanju pogledom na Tadž.
Sati prolaze a ja sam i dalje na klupici, već polako počinje mrak da pada i čuju se pištaljke kojima čuvari obaveštavaju da se napusti zdanje. Isprazni se baterija pa ostah bez snimaka Tadža u sumrak koji tada doibija neku refleksnu ljubičastu boju zalaska Sunca. Izlazim među poslednjima i pravac po zastavu. Vratiše mi je bez ikakvog problema a ja polako po neki suvenir i u tuk tuk ka hotelu. Ogladnelo se pa zajedno sa drugarima na krov jednog tržnog centra u blizini da se nešto pojede. Vrhunski panoramski restoran ali ubi uspara neka tako da brzo završismo klopu i pravac u hotel na tuširanje i spavanje jer sam slomljen.
Ustajem prvi da bi otišao do Agra tvrđave ili Crvene tvrđave kako je zovu zbog crvenog pešćanika od koga je pravljena. Čeka me onaj isti sa tuk tukom koga možeš iznajmiti za ceo dan za deset dolara. Put do nje je strašan, jer su svuda po trotoarima, između kolovoznih traka neki sklapajući komarnici u kojima spavaju cele porodice. To je toliko siromaštvo da se ne može opisati. Oni na tim mestima žive, tu provode veći deo svog života. Nikakva higijena, ništa. Užas živi. Stigosmo, ona je oko 2.5km od Tadža, ali imam mnogo malo vremena da ga obiđem tako da pun gas. Ponovo kroz kapiju koja se i ovde zove Lahorska, isto grandioznog izgleda, a zidine su visoke 21 metar. Od 1527. do 1658. Agra je bila prestonica Velikih Mogula. Tvrđavu su od Lodija preoteli Moguli tokom 16. veka. Ahbar Veliki je premestio glavni grad svoga carstva iz Delhija u Agru. Na mestu gde su Lodijevi imali tvrđavu Ahbar Veliki je započeo da gradi od crvenog peščara, a unutrašnjost je oblagao mermerom i dekoracijama. Za vreme vlasti Ahbarovog unuka šaha Džahana tvrđava je dobila današnji oblik. Za razliku od svoga dede šah Džahan je nastojao da gradi belim mermerom, u koji je često postavlјao zlato ili poludrago kamenje. Uništio je neke od ranijih građevina unutar tvrđave da bi sagradio novije. Tvrđava je bila i poprište borbi tokom indijske pobune 1857, koja je dovela do kraja vladavine britanske istočnoindijske kompanije i početka direktne uprave Britanije nad Indijom.
Prva velika građevina na koju nailazim sa desne strane je Džehangiri Mahal koju je sagradio Ahbar Veliki za sina Džehangira. Unutrašnjost je kao da je spremaju da se sređuje tako da su samo goli zidovi, ali i oni pokazuju kolika je tu raskoš bila jer su većinom izrezbareni. Odatle prelazim u Kas Mahal belu mermernu palatu koja je jedan od najbolјih primera umetnosti u mermeru, koja je ќorišćena za prijem kralјeva i diplomata. Šta reći predivno i podseća dosta na Tvrđavu u Delhiju. Iz nje u Musaman Burdž veliku oktogonalnu kulu sa balkonom nasuprot Tadž Mahala sa koje se Tadž vivi ko na dlanu, gde je pri kraju života Aurangzeb zatvorio svoga oca šaha Džahana, što i nije bila naročito oštra kazna, uzevši u obzir luksuz, kojim je tvrđava obilovala, ali ga je zatvorio jer je on postao mnogo miroljubiv u suštini kažu da je toliko venuo za svojom Mumtaz da je svaki dan dolazio i po ceo dan sedeo u kuli gledajući ka Tadž Mahalu sve dok jednog dana, nakon sedam godina, nije preminuo, uvenuo, u toj istoj kuli gledajući ka svojoj Mumtaz. A sin je hteo da vodi ratove i onda ga je sklonio da bi nastavio imperijalističku politiku svoje porodice. Nastavljam ka Divan-i-Am koji je korišćen za prijeme i saslušavanje žalbi običnog naroda. Sve je to impozantno ali već viđeno u Crvenoj tvrđavi u Delhiju tako da ga brzo prolazim zaustavljajući se samo u nekim karakterističnim delovima, kao na primer sobi gde se čuvaju originalna vrata od tvrđave gde se raspametiš kada ih vidiš. Dolazim do dela gde je neki čuvar i htedoh da uđem ali mi on objasni da ovaj deo još uvek indijska vojska koristi pa tako ne mogu proći da vidim Delhijska vrata za koja kažu da su impozantnija od Lahorskih. Još malo procunjah da upijem malo ove jutarnje lepote i ponovo u tuk tuk do hotela gde me čekaju jer krećemo za Delhi.
