Radio uživo
Kada pomislimo na Vikinge, slike oštrih ratnika, moćnih brodova i pljački širom Evrope prva su asocijacija. Međutim, istina o Vikinzima mnogo je složenija i fascinantnija nego što popularna kultura prikazuje.
Ko su bili Vikinzi?
Vikinzi su bili narodi sa severa Evrope, tačnije iz oblasti koje danas obuhvataju Norvešku, Švedsku i Dansku. Njihova era, poznata kao Vikinško doba, trajala je od kraja 8. veka do sredine 11. veka. Vikinzi su bili vešti moreplovci, trgovci, ali i ratnici. Njihovi legendarni pohodi ostavili su trag širom Evrope, ali su takođe istraživali i daleke teritorije, pa čak i stigli do Severne Amerike, mnogo pre nego što je Kolumbo otkrio Novi svet.
Više od ratnika – Trgovci i istraživači
Iako su poznati po osvajačkim pohodima, Vikinzi su bili i izuzetno vešti trgovci. Njihova trgovinska mreža protezala se od severne Evrope do Bliskog istoka. Proizvodi poput krzna, meda, voska, roblja, ali i luksuznih predmeta poput nakita, cirkulisali su zahvaljujući njima. Takođe, Vikinzi su istraživali nove zemlje, uspostavljajući naselja na Islandu, Grenlandu, pa čak i u Kanadi – mesto koje danas znamo kao L’Anse aux Meadows.
Vikinška kultura i društvo
Društvo Vikinga bilo je zasnovano na strogoj hijerarhiji, gde su kraljevi i vođe klanova imali najveću moć. Međutim, važno je napomenuti da su žene u vikinškom društvu imale značajnu ulogu. Vikinške žene su mogle da poseduju imovinu, traže razvod, pa čak i predvode svoja domaćinstva. Vikinzi su takođe bili poznati po svojoj umetnosti, a njihovi prepoznatljivi gravirani brodovi, oružje i nakit svedoče o visokom nivou zanatskih veština.
Mitovi i religija
Religija Vikinga bila je politeistička, a bogovi poput Odina, Tora i Freje igrali su ključnu ulogu u njihovoj mitologiji. Verovali su da će ratnici koji poginu hrabro u borbi otići u Valhalu – Odinovu dvoranu, gde će se pripremati za poslednju bitku na kraju sveta, poznatu kao Ragnarok. Uprkos paganskim verovanjima, tokom 10. veka mnogi Vikinzi su počeli da prihvataju hrišćanstvo, što je dodatno uticalo na transformaciju njihove kulture.
Kraj Vikinške ere
Kraj Vikinškog doba nastupio je sredinom 11. veka, kada su skandinavske zemlje počele da prihvataju hrišćanstvo i uspostavljaju jače centralizovane kraljevine. Poslednji veliki vikinški pohod bio je bitka kod Stamford Bridža 1066. godine, kada je norveški kralj Harald Hardrada poražen, što je označilo kraj vikinške dominacije u Evropi.
Nasleđe Vikinga
Iako je Vikinška era završena pre gotovo hiljadu godina, njihov uticaj je i dalje prisutan. U jezicima, običajima, pa čak i modernoj popularnoj kulturi, Vikinzi zauzimaju posebno mesto. Njihova hrabrost, inovativnost u pomorstvu i kultura ostavili su neizbrisiv trag, čineći ih večitom temom istraživanja i divljenja.
