Radio uživo
"Zašto ideš kad ćemo da izgubimo?", jedno je od pitanja koje najviše nerviraju Dragana Đokovića, 42-godišnjeg navijača i verovatno jednog od najboljih poznavalaca sporta u Kragujevcu i okolini.
I u dvočasovnom razgovoru sa Draganom iz sela Borač, sa privremenim radom u Kragujevcu, saznali smo mnogo toga, a pre svega šta znači voleti sport.
Kako je sve počelo? Priča je izuzetno zanimljiva.
"Nisam ja navijač kad dolaze Zvezda ili Partizan. Ja sam kao dete navijao za Zvezdu, što je logično. Imao sam 9 godina kada sam na televiziji gledao kako osvajaju titulu prvaka Evrope. Bio je jedan lekar koji je živeo u Kragujevcu, a u Borču, gde sam ja odrastao, imao je kuču. Moja baka se sa njim družila, a oni su čitali novine tada i stalno ih davali mojoj baki da naloži vatru. Čitali su "Svetlost", tada je bilo izveštaja o sportu i oni to donesu, a ja sam kao dete to listao. Sećam se nekog izveštaja, Druga B liga, Radnički - Čelik Nikšić, 4000 ljudi. Tako ja malo, po malo i kada sam krenuo u srednju školu u Knić, pojavili su se Đavoli. Bilo je to jako masovno. Počelo je da se govori o njima. Slušao sam prenose utakmica na Radio Kragujevcu...", objašnjava Dragan kako je sve počelo.
Dragan je jedan od retkih sakupljača ulaznica sa svih događaja iz sveta sporta, ali nije samo da ih sakuplja, već i beleži koliko je bilo gledalaca, koji je rezultat itd... Danas ima oko 700 različitih ulaznica, i to ne samo sa fudbalskih utakmica, tu su i odbojkaške, košarkaške, vaterpolo...
"Imao sam jedan problem kao dete, počeo sam da mucam. Krenuo sam u školu i problem je i dalje postojao, a onda me je majka povela kod logopeda. Bio sam prvi ili drugi razlog. Doktorka mi je rekla da bi bilo dobro da kada odemo kući da kupimo novine i da se zatvorim. Kupim Politikin zabavnik i Sport. Dete iz sela sa 9 godina je počeo da čita Sport. Nakon nekog vremena, majka ili otac su morali da mi kupuju te novine kada odu u Milanovac ili Kragujevac. Tri četiri broja tog Sporta sam čitao mesečno. Naveliko sam znao dosta toga o recimo Kurijeru, teniseru, Saprasu, itd. Toliko sam zavoleo, da sam sa 12-13 godina stalno čitao Sport", objašnjava Dragan.
Prva utakmica
Imao je Dragan veoma strogog oca koji mu nije dozvoljavao da ide na utakmice. Zbog toga je prvi put na utakmicu otišao tek sa 16 godina. Seća se te prve utakmice kao da je bila juče, a upravo ulaznica sa tog meča mu je prva u albumu.
"Ja vodim da sam počeo da navijam za Radnički 1998. godine, kada sam prvi put otišao na stadion. Simpatisao sam i pre, ali od tog dana zaista navijam za njih. Bilo je zadnje kolo, utakmica na "Čika Dači", dolazi Zvezda. Četiri godišnja doba tog dana, ja nikad do tad nisam bio na stadionu. Idem ja, a u tom trenutku su Đavoli napravili bakljadu. Onaj dim ide sa juga, spusta se kroz park. Čujem buku, ali od dima stadion nikako da naiđe. Pojavljuju se biletarnice, a kako ulazimo na stadion, u tom trenutku Zuba Radosavljević izvodi slobodan udarac, lopta ide pored živog zida i daje gol. Ta utakmica se završi 1:1", rekao je on.
Ljubav prema sportu i Radničkom u tim godinama ga je naterala i da - laže.
"Moj otac nije imao razumevanja. Morao sam i da lažem. Koliko puta sam morao i peške, autobus nije išao do Borča, nego samo do Toponice, a od Toponice do kuće peške. Jednom sam iz Knića došao peške, ali nije teško kad se pobedi", rekao je on.
Na ideju da skuplja ulaznice došao je nešto kasnije, kao i da piše rezultate i broj navijača.
"Nisam ni razmišljao da skupljam ulaznice. Stavljao sam ih samo u neku kutiju za cipele. Kada sam se zaposlio u Bečevici u jednoj mlekari, već sam položio za kola, a tada mi je odgovaralo radno vreme. Završio vojsku i 2006. se zaposlim ovde. Stvarno je bilo ulaganja u sport, a u hali sam bio inventar. Svake nedelje smo imali evropsku utakmicu u Kragujevcu. Tada sam došao na ideju da pišem. U sedam dana je bilo i po četiri utakmice", priseća se on, posebno kada se radi o odbojci kada je Radnički bio i najbolji u Srbiji.
Nije to sve, pratio je Ekonomac, Radnički u vaterpolu... Posebno ga je oduševio Rikardinjo, čuveni igrač malog fudbala, verovatno najbolji koji je igrao u Kragujevcu ikada.
"Svaku utakmicu ostaje da se slika sat vremena. Ja ne bih imao živaca. Druga treba da počne, a sevaju blicevi. Posle par dana, dolazi mejl iz Španije da se zahvale na ukazanom poverenju najboljem igraču - Rikardinju", rekao je on.
Tip za zapad, nikad više van stadiona pre sudijskog zvižduka
Nije uvek bio u prilici da ide na gostovanja, sve do poslednjih nekoliko godina kada je redovan na utakmicama Radničkog na strani.
"Nisam mnogo išao van Kragujevca do pre pet-šest godina. Bilo je nekad kad je bilo 50 ljudi na stadionu. Idem zbog kluba, ne zbog igrača. Ja sam lokalpatriota, gledao sam i Metalac, to mi je čak i bliže od Kragujevca. Sipam 800 dinara u "jugića", odem do Milanovca, i za 1000 dinara imaš užitak."
Kaže da je više tip za zapadnu tribinu nego za južnu.
"Sad sam ušao sa Đavolima u Beogradu. Počeo sam da se derem i počelo je da me boli u stomaku, rekoh, to više nije za mene", sa osmehom je govorio Dragan.
Prisećali smo se zajedno dok smo listali album, utakmice sa odbojkaških takmičenja sa Bobom Kovačem, utakmica ABA lige kada je Vučević igrao protiv Radničkog, kada su dolazili Makabi, Panatinaikos u "Jezero", Hrvatska U21 na "Čika Daču", Pobede Beloševac u srpskoj ligi, Šumadije koja je igrala nedeljom u srpskoj...
Interesantno je da je jedan od onih navijača koji radije gledaju utakmice u domaćim ligama, nego, recimo, utakmice Lige petice.
"Sve je to lepo, puni stadioni, ali je atmosfera veštačka. Bolju atmosferu napravi 200 ljudi u Srbiji nego 50 hiljada ljudi u Evropi. Zbog toga uvek više gledam utakmice iz bivše SFRJ, radije to nego Premijer ligu", rekao je on.
Dođosmo i do jedne ulaznice Radnički - Javor koja je završena 3:3, a njemu navire sećanje.
"Prva utakmica da sam otišao pre kraja. Povedu oni 3:2, nije bilo ni mnogo publike. Ne znam šta mi je bilo. Samo što sam izašao, čujem huk sa tribine, 3:3. Od tad sam rekao, makar bilo 5:0, ne izlazim sa stadiona do poslednjeg sudijskog zvižduka. Nije utakmica samo da dođem, utrčim, odgledam i odmah odlazim. Volim da gledam i zagrevanje, da porazgovaram sa ljudima. Imali smo običaj da kad se završi utakmica odemo na piće. Danas svi žure", rekao je on.
U albumu su samo ulaznice, a kaže Dragan da je bilo još makar toliko utakmica na kojima je bio, a da ulaznice nije bilo, odnosno da se nije plaćala.
"Dosta godina se nije plaćao ulaz za Radnički. Nije bilo ni smisla kad nas je bilo 200 ljudi. Moj broj odgledanih utakmica je duplo veći od ovoga što imam ulaznice. Gledao sam samo Arsenal 50 puta, oni nemaju ulaznice", rekao je on.
Prva ulaznica - 15 dinara, kao danas 500
Dok sam fotografisao album, video sam ulaznicu sa te utakmice protiv Crvene zvezde iz 1998. godine i na njoj - 15 dinara. Setih se da sam tada skupljao za Kinder jaje koje je bilo 4 dinara, pa lakom računicom smo došli do ekvivalentne cene u danas koja iznosi oko - 500 dinara.
Šta misli o sadašnjem Radničkom?
"Narod se vezao za Feđu Dudića. Imam drugara koji je rekao da neće da gleda kada on ode. Ti se ne vezuješ za igrače ili trenera. Ti se vezuješ za klub. Ima on harizmu, ima nešto iz njega. Na prvu loptu. Bio sam u Ivanjici, teren je katastrofa. Jedan navijač domaćih je dobacivao nešto Feđi. Mnogi bi opsovali, on ne. Diplomata je, odgovorio mu je, da bi navijača bilo sramota što mu je dobacivao. Dešavalo se da gubimo 3:0, i da on pokazuje veću želju od igrača", rekao je Dragan.
Usledio je i jedan podatak koji malo koji navijač, pa i funkcioner Radničkog zna.
"Ovo je kritična godina. Nikad nismo bili duže od četiri godine u najvišem rangu. Ovo je četvrta godina. Sve je to malo na veličinu grada. Otkako se raspala Jugoslavija, mi smo odigrali 12 godina u Super ligi. To je baš malo na veličinu grada, morali smo mnogo više", rekao je on, pa je izdeklemovao sve godine u kojima je Radnički igrao elitni rang za šta smo sigurni da su retki oni koji znaju.
Pomaže klub - Kupuje ulaznicu i kad ne može da dođe!
Kaže da zbog svog albuma ne želi da ima sezonsku, a na taj način i pomaže klub.
"Ne želim da kupujem sezonsku, želim da imam kartu za svaku pojedinačnu utakmicu. Sitna je to para svakako. Neko će reći da su to cigarete za mesec dana. Određen broj od ovih ulaznica ja nisam prisustvovao. Mom drugaru koji ide, dam mu pare da kupi ulaznicu. Stavim u album i to već radim 7-8 godina. Otišao sam i sad, kupio ulaznicu za Železničar, ali nisam otišao u Leskovac. To je neka moja pomoć klubu. Kolege su mi dosta puta izlazile u susret kada treba da se ide na utakmicu, pa izađem malo ranije, ali ne mogu uvek, bio bih bezobrazan. Ako se bude išlo u Podgoricu, daće mi slobodan dan", rekao je on.
Dragan, kao čovek koji je dao celog sebe sportu, neko je od koga možete mnogo naučiti, posebno kada čujete sa kakvim entuzijazmom i žarom govori o utakmicama koje će tek odgledati. Ima svoj san, i prelepo je videti nekoga ko uživa. Navijač sa velikim N...
