Radio uživo
Pored Radničkog čije uspehe sa velikom pažnjom pratimo i čije utakmice u Evropi jedva čekamo da vidimo, naš grad obiluje velikim brojem amaterskih klubova koji sve teže funkcionišu.
Kako bi amaterski fudbal opstao grad pomaže organizaciju utakmica, ali daleko od toga da je to dovoljno i potrebno je daleko više sredstava da bi se klubovi sa prostora grada unapredili. Ono što održava većinu klubova jeste entuzijazam pojedinaca, ljubav prema fudbalu i nadmetanju, želja za uspehom.
Kao primer kluba koji se održava u životu samo zahvaljujući mladalačkom entuzijazmu pojedinaca (među kojima su mnogi preko 40 godina) pronašli smo jednog 95-godišnjaka. FK Koloniju.
U gostima kod braće Mitrović, Filipa i Lazara koji su članovi ovog kluba, razgovarali smo o Koloniji, o amaterskom fudbalu i ulaganju, kao i o planovima za budućnost.
Klubovi igračima daju i 500 evra po utakmici
Podsetili su nas da su u sezoni za nama igrali Prvu gradsku ligu iz koje su ispali nakon baraža, a objasnili su i razloge.
"Klubovi u prve tri gradske lige imaju oko 19 hiljada da pokriju troškove organizacije utakmice, a sve ostalo plaćaju iz svojih sredstava. Ko plaća igrače, plaća iz svog džepa, to je kao dnevnica u malinama, negde 40, negde 70, negde 20 evra... Više od pola lige je plaćalo igrače. Sume su i preko 500 evra po utakmici. Ekipe koje su završile u prvih 4-5 na tabeli plaćaju sve igrače, oni koji plaćaju par igrača su na sredini tabele, a mi koji nismo platili nikoga smo ispali iz lige", slikovito nam je objasnio Lazar.
"Kolonija, Beloševac i Kutlovo, to su tri ekipe koje su imale samo svoje igrače. Evo, mi i Beloševac smo ispali", rekao je on.
Klubovi poput Kolonije će ostajati na gradskoj fudbalskoj sceni, a kao jedan od razloga je i taj što nije bilo nenormalnog ulaganja, kao u nekim drugim klubovima.
"Svako ko je ušao u zonu je ispao posle godinu ili dve, kada je bilo jasno da je potrebno uložiti ogroman novac da bi samo opstao u ligi. Dešavalo se ili da se ugase, ili da krenu ponovo od Treće gradske lige", rekao je Lazar koji je naveo primer Srbije iz Ilićeva.
Filip zna način - mlađe kategorije su injekcija koja produžava život
Životni vek jednog fudbalskog kluba je proporcionalan ulaganju u mlađe kategorije. Filip Mitrović je to odavno shvatio, a to se vidi i na primeru mnogih gradskih klubova.
"Neki klubovi oživljavaju. Shvate da je potrebno ulagati u mlađe kategorije, igrači prođu pionirski i kadetski staž i od te baze počnu od Treće gradske lige. Sušica i Arsenal su pravi primeri. Sušica je bila u Srpskoj ligi i evo, iz Treće gradske su ušli u Drugu i igraće sa nama ove godine. Napravili su mlađe kategorije jer sve što može da se desi pozitivno potiče iz podmlatka. Sve ostalo bez jake baze u svojoj deci je osuđeno na propast. To je zlatno pravilo", rekao je Filip.
Da li Kolonija ima mlađe kategorije?
"Kolonija nema, dugo se priča o tome i nikako da se sprovede u delo. Kolonija je na lošem glasu, to je naselje koje kao da je isčezlo. Nikad veće, a većina ljudi ne doživljava Koloniju kao svoje naselje. Ili žive u "Smolvilu", ili u "Sokolisu", ili u Erdogliji... Tu se Kolonija prilično izgubila, a druga stvar, na igralištu Kolonije se razvijaju druge škole fudbala koje ne dolaze ni do kadetskih selekcija. Onda se ta deca nama izgube iz vida. Niko se ne veže direktno za Koloniju. Dosta tih škola rade bolje nego što bismo mi mogli da radimo sa našom logistikom. Mi smo onemogućeni jer nismo nikada napravili 'dil' da neka selekcija igra pod imenom Kolonija. To nama ide na dušu", rekao je Filip.
Lazar se nadovezao.
"Imali smo 300-400 dece u klubu svojevremeno. Dok je to bilo, igrali smo protiv Javora i pobeđivali, recimo. Sada imamo igrače u klubu koji su bili omladinci devedesetih godina. Imamo nekoliko dečaka u klubu koji su 2000. godište i mlađi, oni su bili u našoj pionirskoj selekciji koju smo svojevremeno imali. Njih nekoliko igraju za nas samo što su nekada igrali u našoj pionirskoj selekciji", objašnjava Lazar.
U najboljim godinama ni blizu prvog tima, a 15 godina kasnije ga zovu da igra...
Filip nam je objasnio i kakav je kvalitet gradskih liga bio nekada, a kakav je sada. Razlog jeste nedostatak igrača.
"Devedesetih sam bio jedan od talentovanijih u Koloniji kao petlić i pionir. Tada se Kolonija fuzionisala sa Fitnesom, tada sam izgubio mesto u timu i tada sam kao pozajmljen igrač igrao za druge klubove. Toliko je Kolonija tada bila jaka. Danko Lazović je bio u toj generaciji. Ta baza omladinska je bila toliko jaka da smo imali igrače od '78. godišta do '81. koji su bili toliko dobri igrači, osvajali turnire u fudbalu širom Šumadije, da ja nisam mogao da priđem prvom timu kada sam bio u najboljim godinama. Sada kada se sve to raspalo, moram da se rehabilitujem pred 40. godinu da budem pomoćni igrač ako nas nema. Dotle je došlo, da u najboljim godinama nisam bio ni blizu, a sada kada sam veteran, mene zovu da igram", objasnio je Filip.
Zapravo, svaka ekipa koja nema sve plaćene igrače, ima makar nekoliko igrača sa 40+.
"Uglavnom su veterani u ekipama, osim ekipa koje su u bile u vrhu Prve gradske lige. Oni su nosioci. Prva gradska ima igrače koje dovode iz Radničkog, pošto je to velika baza", rekao je Lazar.
Peđa Živadinović je i dalje klasa
Postoji ekipa koja je ove sezone napravila iskorak, a Filipu i Lazaru je drago što je Divostin ušao u zonski stepen takmičenja.
"Pre tri godine su bili pred raspadom, došli su mlađi ljudi u upravu. Uradili su dobar skauting, fin marketing, znali su da naprave ekipu da budu najbolji. Nisu birali da li su mladi, matori, već da to bude posložene. Tu je i Peđa Živadinović. On pravi razliku u jednom potezu, vidi se da je klasa", rekao je Filip.
Naredne sezone ćemo imati samo dva gradska tima u Prvoj gradskoj ligi.
"Prva gradska su sada sve seoske ekipe. Nemam ništa protiv njih, ali to su ekipe koje su igrale najslabije rangove i oni su iskoristili pad gradskih klubova. Zastava i 21. oktobar su jedini gradski klubovi u Prvoj gradskoj. Druga gradska liga će biti sve gradski klubovi", rekao je Lazar.
Publika
Kolonija se ne može pohvaliti ozbiljnom posetom tokom čitave sezone, osim u duelima baraža protiv ekipe iz Drenovca kada je bilo oko 400 ljudi. Bilo je i detalja koji će vas naterati da se naježite.
"I za publiku je bitnije za nas da igramo protiv gradskih timova. Kada čuju da se igra protiv seoskog tima, onda ih ne interesuje, a kada se čuje da se igra protiv gradskog tima, zanima ih. Kada dolaze Jadran, Arsenal, Slavija, Sušica, radije će to gledati. To je publika 30+ godina. Slabo je bilo ove godine, 10-20 ljudi najviše, ali smo za baraž imali 400 ljudi. Imali smo aktivan rezultat u gostima, bila je poseta kao kada smo pre 10-15 godina igrali Zonu. Igrali smo protiv Borca iz Drenovca. Tribina se obrušila kada smo dali drugi gol. Na EP nije postojao takav detalj, kada vidiš tu radost...", prisećao se Filip detalja kada je Kolonija postigla i drugi gol u nadoknadi vremena za izjednačenje.
Naredne sezone u Drugoj gradskoj ligi će biti veliki broj timova iz samog grada. Filip se setio i da će Kolonija biti u društvu stogodišnjaka.
"U Drugoj gradskoj ligi je društvo stogodišnjaka. Slavija već ima 100 godina, Jadran uskoro puni, Pobeda je blizu, mi i Sušica smo 1929. i Arsenal 1930. Svi ti klubovi su duboko u devetoj deceniji", kaže Filip.
Godišnji troškovi kluba
Organizaciju utakmice (sudije, delegati) plaća grad, a ostale troškove snosi sam klub.
"Prevoz nećemo računati, igrači voze. Svi idemo autom. Oko 40 hiljada godišnje ode na lekarske preglede. Oko 20 hiljada za članarinu. Oko 30 hiljada dinara za redare na godišnjem nivou. I ostalo, košenje terena je oko 5000 jednom, a koliko puta se samo kosi, makar 15 puta godišnje. Sve mi to sami radimo. Struja, voda, sve to klubovi plaćaju. Savez daje dresove, ali svima iste boje. Dve ekipe ne mogu da igraju jedni protiv drugih, može da se trenira u tom dresu. Svi smo dobili bele dresove. I mi imamo neke klince koje ne plaćamo, ali ih častimo ako se pokažu na terenu..."
Za pet godina će klub zaokružiti jedan vek postojanja, a kada vidimo entuzijazam ovih ljudi u klubu i želju za održavanjem u životu, možemo samo da im poželimo da Kolonija jednog dana ponovo igra makar zonu sa igračima koji su ponikli u njihovoj omladinskoj školi.
